Himna | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Himna". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод ............................................................................................................................................... 2
Химна у античком периоду ......................................................................................................... 3
Химне у Библији ............................................................................................ .............................. 4
Химнографија ............................................................................................................................... 6
Химнографски облици ................................................................................................................ 7
Писци црквених химни ................................................................................. ............................ 10
Развој химне после средњег века ............................................................................. ................ 11
Закључак .................................................................................................................................... 14
Литература .................................................................................................................................. 15
Увод
У већини језика реч химна се данас слично пише и изговара . Ова реч води порекло од грчке речи „химнос” која означава хвалоспев, похвалну песму . По постанку химна је врло стара. Првобитно je представљала општи појам, те су се у химну убрајале све врсте песама: религиозне, љубавне, моралне, погребне, свадбене, ратничке, успаванке. Чак се и епска песма називала химном.
Најстарија сачувана химна (из 7. века пре нове ере) испевана је у хексаметру и у много чему се ослања на херојску епику и мит. Успон лирске химне веже се за 5. век пре нове ере и Пиндара, а нешто касније, у доба хеленизма, лирске химне пишу Калимах и Теокрит. Већ тада се примећује настојање да се химне не певају само као похвале божанствима и митским јунацима, него и у част владара или победника спортских или песничких такмичења. Неке славе ратне тријумфе, па се претпоставља да отуда потиче данашње значење химне као свечарске песме државе.
У време настајања химна је имала музичку пратњу, као и све друге лирске песме; јер стари Грци су музиком објашњавали суштину свих ствари. У познатој „Химни музици” (Пиндар, 6. век пре нове ере), чари звука имају космичку димензију: магија ритма прожима Олимп и Тартар, горње и доње светове, светлост и мрак. Грци су сматрали да музика и певање имају снагу којом могу утицати на вољу богова, на људе и натприродне силе.
Химна у античком периоду
Постепено је химна добијала своју устаљену садржину. У Грчкој се под химном подразумевала песма у славу и част богова. На првом месту то је побожна песма, молитва, јер се певала приликом приношења жртава разним божанствима чије је врлине истицала и славила. Касније се развија као самостална песничка врста. Стил химне је узвишен и патетичан, као и садржина. У њој се, с једне стране, уздиже и слави божанство, а с друге, песник исказује своју ништавност пред силом божанства чији култ развија. Химна се певала уз претњу посебног инструмента – китаре. Можемо претпоставити да ју је, због свечарског тона, изводио хор.
Стих химне је био разноврстан, све док, развијајући се, није усталила свој стих који је, због осећања које се у њој исказивало, добио достојанствен тон. У грчкој поезији писане су химне које су славиле богове. Најпознатији писци су Алкеј, Пиндар и Сапфа која је у својим делима описивала Афродиту, богињу љубави и лепоте, Музе и Харите. Хомер у „Илијади” пева у част бога Аполона. Химна је могла представљати и увод у јуначки еп. Тако постоје „Хомерске химне” (назване су тако, а мало је вероватно да је аутор сам Хомер), збирка од тридесет три песме. Неке од њих се по броју стихова могу сврстати и у поеме. „Химна Деметри” обрађује причу о отмици Персефоне и тешком болу Деметре која лута по свету тражећи кћерку. „Химна Аполону” опева рођење овога бога на Делосу и његове доживљаје током оснивања пророчишта у Делфима. „Химна Афродити” описује љубавну авантуру ове богиње с Анхизом, а она о Хермесу је пуна хумора и прича о томе како је тек рођени Хермес несташним лукавством преварио свога брата Аполона.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET