Frazeološke jedinice u funkciji predikata | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Frazeološke jedinice u funkciji predikata". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Izvod:
Frazeologija je deo nauke o jeziku koji proučava frazeološke izraze i utvrđuje njihovo stilsko značenje i funkcionalnost;
Frazeologizmi kao osnovne frazeološke jedinice predstavljaju ustaljeni skup dve ili više reči sa posebnim i jedinstvenim značenjem;
Predikat je samostalni i nezavisni rečenični član koji nosi funkciju predikativnosti i u smislu leksičkog značenja može biti glagolski i imenski;
Tema: Frazrološke jedinice u funkciji predikata;
Ključne reči: Leksikologija, frazeološke jedinice, predikat.
Sadržaj
Uvod......................................................................................................................................3
Frazeologija i frazeologizmi.............................................................................................5
Frazeološke jedinice u funkciji predikata....................................................................... 8
Zaključne napomene..............................................................................................................9
Literatura..............................................................................................................................10
Uvod
Ima nekoliko podvrsta i tipova lingvistike:
Opšta lingvistika ispituje jezičke sisteme , funkcije i njihova ispoljavanja;
Deskriptivna lingvistika se bavi klasifikacijom i opisom jezičkih pojava;
Istorijska ili komparativna (uporedna) lingvistika istražuje probleme uticaja i razvoja.
U pojedinačne discipline lingvistike mogu se svrstati etimologija, semantika, fonetika, morfologija i sintaksa.
„Sintaksa (grč. syntaxsis – sastav) – deo nauke o jeziku koji proučava rečenicu i njene delove” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 412).
„Leksikologija – nauka o rečnicima i njihovom sastavljanju” (Vujaklija, M.; 1966: 508).
„Leksikologija – lingvistička disciplina koja proučava rečničko blago pojedinog jezika i sređuje ga u rečnike i leksikone” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 200).
„Leksika – ukupno rečničko blago jednog jezika funkcionalnih i pojmovnih reči” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 192).
Lingvistika kao nauka o jeziku u sebi objedinjuje različite lingvističke discipline. Sintaksa, kao deo nauke o jeziku u stalnom je dodiru sa ostalim lingvističkim disciplinama, pa tako i sa leksikologijom.
Leksika srpskog jezika je slojevita.
Reči po upotrebi delićemo na opšte i posebne.
Reči po starini razlikuju: Istoricizme, arhaizme i neologizme.
Reči po pripadanja razlikuju sledeće vrste: dijalektizme, provincijalizme, žargonizme i vulgarizme.
Posebnu leksičku grupu čine kalkovi, klišei i pomodni izrazi; termini i frazeologizmi.
Frazeologija i frazeologizmi
„Frazeologija – nauka o osobnim izrazima svojstvenim nekom jeziku” (Vujaklija, M.; 1966: 1023).
„Frazeologija – 1. nauka koja proučava leksičko-semantičku stranu jezika, ukupnost rečeničnog fonda koji prati odrednice u rečenicama i na osnovu kojih se dolazi do značenja koja jedna reč ima u konkretnom primeru, up.: On je težak 50 kilograma – On je težak čovek;
2. rečenični obrti, karakteristični za pojedine jezike, takođe i skup njihov” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 95).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET