Dositej Obradović - lik i delo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dositej Obradović - lik i delo". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
Beograd, januar 2010.
Do pocetka 18-og veka nije bilo stampane knjige na cisto srpskom jeziku. Vekovi unazad beleze tesko i mucno vrijeme za srpski narod, koji je uprkos nezamislivom teroru, ucenama, masovnim ubijanjima, islamizacijom, pokatolicavanjem, a zahvaljujuci pravoslavnoj veri i crkvi, kroz politicku ideju slobode, ipak uspeo da ocuva svest o sebi i da prezivi kao nacija. Posledica teskog perioda jeste i vrlo mali broj pisanih dela i politickih ideja uopste, a bilo je svega stotinjak knjiga napisanih na masovitom rusko-crkvenom i srpskom jeziku.
Pre njega, ali i u njegovo vreme, bilo je brojnih velikana, ali on je prvi cije su knjige stigle do naroda. 1783. godine Dositej obelodanjuje svoje politicke, ali i druge misli, u formi programskog pisma, „ s grazdanskim slovami na nas prosti srpski jezik“. Njegova biografija svedoci da je Dositej bio prosvetitelj, nemacki pisac, politicki savetnik, ministar prvog novovekovnog vladara , kaludjer.
Prvo je pisao delo „ Zivot i prikljucenija“- po mnogima njegovo najoriginalnije delo, u kojem pise o svom zivotu, a biografiju je propratio insistiranjem na skoli i nauci, kritikujuci duhovnu zaostalost svestenika i ostro je napadajuci. Osnovna pouka ovog dela jeste da, kao sto je Dositej slobodno pristupio pitanjima koja su tada predstavljala tabu teme, tako isto treba pristupiti svakom drugom pitanju. „Svobodno pristupiti“- znaci, osloboditi se svega sto nas sputava u rasudjivanju, i oslanjati se iskljucivo na “bogodani ratum“, koji je jedino merilo istine, pa savetuje „ Zato, o ti slovesni covece, misli, sudi, rasuždavaj i poznaj.. Sav svet da ti rece da si slep, ti, imajuci oci i cisto videci ne veruj svemu svetu.
Sav svet da ti rekne da dva i dva ne cine cetiri, nemoj mu verovati, to je protiv iskustva“. Nakon toga pise „Sovjete zdravog razuma““ –gde izdvaja misli i savete ucenih ljudi, moralne i polemicne oglede, pune prosvetiteljske misli.
Njegov prvi rad, „Pismo Haralampiju“, posvetio je prijatelju, Srbinu iz Hrvatske. Ideja mu je bila da stampa knjigu na prostom narodnom jeziku za proste seljake, pa kaze „moja ce knjiga napisana biti cisto srpski kako god i ovo pismo da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kceri, od Čarne gore , do Smedereva i do Banata“ – za svakoga ko razume jezik, ima cisto srce i zeli svoj um prosvetiti.
„Slovesnost“ je data svim ljudima. Kao sto su biljci potrebni voda i vazduh da raste, tako je i coveku potreban razum. Razum, uz to sto postoji, mora biti prosvecen, sto se postize pomocu nauke. Iz ovoga se moze zakljuciti da je Bog, po Dositeju, odredjen razumom, upravo zato sto zdrav razum postavlja iznad svega. Ta njegova ideja bila je povod zeskokih kritika od strane crkve, upucenih Dositeju, koja je njegove ideje smatrala protestantskim, suprotnim od pravoslavlja.
Veliki uticaj na Dositeja imali su filozofi 18. veka, pa tako on, odbacuje starinsko shvatanja nacionalizma po veri. I otuda brojne zamerke i kritike upucenje Dositeju pa mu neki prebacuju veliku slobodarsku moralnost u hriscanskoj etici, dok drugi navode kako je bio licemer, kome je moral bio stran u praksi. U osnovi svih kritika je primedba o nedostatku morala, kako u teoriji, tako i u praksi, pa je Dositej ne malo puta optuzivan i za jereticku misao. Potom, iako je bio prvi od Srba koji je objavio najostrije reci protiv masonerije, u svom vremenu, kao „ saborista kojekakvoga pomracine i budzaka , koja se od roda celocevskog odeljavaju i istu pomalo carem i narodom da obladavaju“- od mnogih je bio tretiran upravo kao mason. Ipak, tvrdnje o Dositejevoj pripadnosti masonima su besplodne, s obzirom da ne postoji nijedan pisani tekst, ili potvrda o njegovoj pripadnosti masoneriji.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET