Bajke Ivane Brlić Mažuranić | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bajke Ivane Brlić Mažuranić". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Универзитет у Пристини-К.Митровици
Учитељски факултет Призрен-Лепосавић
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Бајке Иване Брлић-Мажуранић
Лепосавић, 2010. године
Садржај:
Увод ............................................................................................................ 2
Биографија ...................................................................................... 4
Стваралаштво .................................................................................. 5
Бајке ................................................................................................ 7
„Рибар Палунко и његова жена“ ....................................... 9
„Сунце дјевер и Нева Невичица“ ..................................... 10
„Лутоњица Топорко и девет жупанчића“ ........................ 12
4.0. Мит или митологија ..................................................................... 14
4.1. Митско у бајкама Иване Брлић-Мажуранић ...................... 15
Закључак .................................................................................................. 17
Литература ............................................................................................... 18
Увод
" У бајкама је права историја човечанства, из њих се да наслутит, ако не и потпуто открит њен смисао. "
Од ткива маште, ткива сна бајка гради свој свет, на први поглед случајан, измишљен, заправо саздан на самим истинама првог реда, порука бајке да љубав надилази све невоље, а у беспутици отварају се путеви за онога ко има храбрости да њиме крене. Могло би се и другачије рећи: од људске невоље и од потребе да се та невоља превазиђе, бајка гради своје царство од заплетених, изгубљених сећања колективне душе света, стварајући једну јединствену метафору о човековој чежњи да, макар у причи, скочи изнад самог себе, савлада просторе и време, отпоре и судбину. Да ли ће та судбина у бајци на себи узети рухо романа, трагедије и комедије, зависи од снаге јунака бајке да се у одређеном облику наметне своме писцу, али и од специфичне маште писца и његове потребе да светлом или тамном речју испуни просторе приче у којој је, само наизглед све произвољно, али ништа није случајно, јер се ни у бајци ни у животу ништа не дешава случајно, потребно је отворити очи и смоћи хабрости да се смисао случаја схвати и он престаје да буде случај.
Језиком слика, њиховим брзим смењивањем, као и јединим изванредним структуираним системом симбола бајка говори о свету маште, али и о свету суштина. Она је стварност сна, истинитија, чистије лице стварности у којој немогуће није одвојено од могућег, нити је човек подвојен на свој ирационални и рационални део. Свет у бајци је једнина у којој равноправно егзистирају и камичак и звезда и мрав и човек, а немогуће је предвидити у којем ће се тренутку, у коме доброме или злом часу укрстити њихови путеви и судбине, ко ће кога спасти, ко кога погубити. Бајка, као и живот радије признаје метаморфозе, претапања, прелажења једног облика у други. Структурално чврсто саздана бајка се прелива, гиба трепери као живо сребро, одржавајући човекова унутрашња душевна стања и то је оно што је блиско детету.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET