Psihološki profil Abdusetar Nasira | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Psihološki profil Abdusetar Nasira". Rad ima 29 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

FILOLOŠKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU
Beograd, 2. februar 2006.
SADRŽAJ
PREDGOVOR ....................................................................................................................................................... 3 UVOD ..................................................................................................................................................................... 4 PSIHOLOŠKI PRISTUP...................................................................................................................................... 5 EKSTRAVERTNI TIP ......................................................................................................................................... 6 FENOMEN SVESTI – OPŠTI STAV SVESTI................................................................................................... 6 STAV NESVESNOG ......................................................................................................................................... 7 OSOBENOSTI PSIHOLOŠKIH OSNOVNIH FUNKCIJA U EKSTRAVERTNOM STAVU ......................... 8 INTROVERTNI TIP........................................................................................................................................... 13 OPŠTI STAV SVESTI...................................................................................................................................... 13 NESVESNI STAV............................................................................................................................................ 13 NA PUTU ABDUSETAR NASIRA KROZ PERO SRPKA LEŠTARIĆA .................................................. 17 CRTE KARAKTERA ABDUSETAR NASIRA ............................................................................................ 21 ZAKLJUČAK...................................................................................................................................................... 27 LITERATURA .................................................................................................................................................... 29
2
PREDGOVOR
● MI SMO ONO ŠTO MISLIMO POŠTO SMO POSTALI ONO ŠTO SMO MISLILI KAO ŠTO TOČAK SLEDI OSOVINU KOLA TAKO I TUGA SLEDI RUŽNE MISLI A RADOST SLEDI ČISTOJ MISLI KAO SENKA, VERNO PRATEĆI ČOVEKA MI SMO ONO ŠTO MISLIMO POSTAVŠI ONO ŠTO SMO MISLILI ● SIDDHARTA GAUTAMA
3
UVOD
4
PSIHOLOŠKI PRISTUP
Jedan američki psiholog,G.Olport pokušao je da prikupi i sredi mnogobrojne definicije ličnosti i dobio je 50 grupa različitih određenja ličnosti, shodno tome proizilazi činjenica koja ukazuje na postojanje velikog broja različitih shvatanja ličnosti. Izraz ličnost nosi staro značenje u sebi : izgled nekoga, kako se neko pokazuje i čini drugima. Ovaj smisao se održava i danas u određenju ličnosti kao zbira onih karakteristika pojedinca koje ga ističu među ostalima ili zbira onih karakteristika koje drugi zapažaju i na koje drugi reaguju. Ekstraversija - Ekstraversija znači obrtanje libida1 ka spoljašnjoj strani. Ovim pojmom se označava očigledna veza subjekta sa objektom u smislu pozitivnog kretanja subjektivnog interesovanja ka objektu. Ona je u neku ruku premeštanje interesovanja iz subjekta na objekat. Može se govoriti o aktivnoj ektraversiji, ako se ekstraversija želi namerno, i o pasivnoj ekstraversiji ako objekat sam privlači interesovanje subjekta, eventualno protiv namere subjektove. Introversija - Introversija je obrtanje libida ka unutrašnjoj strani. Time je izražen negativan odnos subjekta prema objektu. Interesovanje se ne kreće prema objektu, nego se povlači u subjekat. Objektu pripada sekundarna vrednost. Introversija je aktivna ako subjekat hoće izvesno odvajanje u odnosu prema objektu, a pasivna ako subjekat libidnu snagu koja struji nazad od objekta ne može da vrati ka objektu.
Pod libidom se podrazumeva psihička energija; Psihička energija je intezitet psihičkog procesa, njegova psihološka vrednost. Ova energija se određuje po njenoj detreminantivnoj snazi, koje se ispoljava u određenim psihičkim dejstvima i pod ovom energijom nikako ne treba podrazumevati vrednost moralne, estetičke ili intelektualne vrste;
1
5
EKSTRAVERTNI TIP
FENOMEN SVESTI – OPŠTI STAV SVESTI
Svaki čovek orijentiše se na podacima koje mu daje spoljašnji svet. Neko će u činjenici da je napolju hladno odmah pronaći povod da obuče jaknu, dok će neko drugi, ko želi da očvrsne i ojača, smatrati da je to izlišno; neko se divi novom tenoru jer mu se divi ceo svet a drugi se ne divi, ne zato što mu se ne bi svideo već zato što smatra da ono čemu se svi dive ne treba još pozadugo da bude dostojno divljenja; Prvi se orijentiše na datim spoljašnjim činjenicama a drugi rezerviše sebi shvatanja koje se umeće između njega i onoga što je objektivno dato. Ako je orijentisanje na objektu takvo da najveće i najglavnije odluke i radnje nisu usovljene subjektivnim shvatanjem već objektivnim okolnostima onda se govori o ekstravertnom stavu. Ako je ovaj habitualan govori se ekstravertnom tipu. Ako neko tako misli, govori, oseća i dela, jednom rečju: živi onako kao što neposredno odgovara objektivnim okolnostima i njihovim zahtevima, onda je on ekstravertan. On svakako ima subjektivna shvatanja ali je njihova determinantna snaga slabija negoli snaga spoljašnjih objektivnih uslova. Njegova cela svest gleda na spoljašnji svet, jer mu važna i presudna determinacija dolazi spolja, koja mu otuda dolazi jer je on otuda i očekuje. Interesovanja i pažnja sleduju objektivnom sticaju okolnosti, u prvom redu okolnostima najbliže okoline. Ne samo lica nego i stvari jesu ono što privlači interesovanje. Delanje se upravlja prema uticajima lica i stvari. Ono je neposredno vezano za objektivne činjenice, determinacije i objektivne prilike. Ono nema nikakvih tendencija da izađe iz tog prostora a isto važi i za interesovanje. Moralni zakoni delanja poklapaju se sa podudarnim zahtevima socijeteta. Ova stroga uslovljenost objektivnim činiocima nikako ne znači potpuno ili čak idealno prilagođavanje životnim uslovima. Ekstravertnom tipu ovakvo ulagođivanje u objektivno dato mora na svaki način da izgleda kao potpuno prilagođavanje, jer tom pogledu neko drugo merilo uopšte nije dato. Međutim, objektivni uslovi mogu vremensko istorijski ili lokalno da budu neno
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET