Blickrig | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Blickrig". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Увод
Блицкриг је популаран назив за оперативну војну доктрину која предвиђа употребу мобилних снага (тенкова и моторизиоване пешадије) које нападају користећи брзину и изненађење како би онемогућиле непријатеља да благовремено успостави кохерентну обрану, те га окружили и деморалисали. Тактика је потпуно развијена у Другом светском рату, а и данашње модерне војне доктрине великим се делом ослањају на општии концепт Блицкрига (нпр. амерички Shock and Awe).
Само име Блицкриг наводно је измислио неки италијански новинар који је из Француске извештавао о брзини немачког напредовања.
Војне доктрине базиране на теорији блицкрига развијене су од стране руског генерала Алексеја Брусилова 1916. године као метода за избегавање позиционираних рововских борби током офанзиве 1916. године. Немци су ту теорију убрзо прихватили и прерадили у концепт јуришних одреда , специјализованих елитних јединица које су добрим наоружањем и тренингом заобилазили најтеже утврђене локације и отварале рупе у фронту осталим јединицама које би онда искористиле пробој. Ова је тактика, успешно примењена у офанзивама током 1917-1918 године, али је последња, Офанзива од сто дана (тј. Пролетна офанзива) детковала тешко створени кадар јуришних одреда што је био један од разлога зашто је Немачка пристала на примирје за Први светски рат.
Током 1920-их година, Немачка војска је смањена Версајским миром на врло мале снаге и концепт јуришних трупа био је основица малобројне професионалне војске. У то је доба неколико теоретичара заговарало теорију да ће тенкови - тек од 1917. године у употреби - преузети примат и у надолазећем рату бити ударна снага војске, а не само потпора пешадији.
Најважнији међу тим теоретичарима били су британски официри Фулер и Лидел-Харт, затим немачки официр Гудериан. Ригидна структура свих војски Европе (а већина главног вођства бивши пешадијски официри ) у то време значила је да нема неког великог ентузијазма за те "споре челичне грдосије". Ипак, некако је број тенкова на обе стране достигао веће бројеве и формиране су прве потпуно тенковске јединице (најчешће пукови и бригаде, а касније и пуне дивизије, па и корпуси).
1.Блицкриг
Блицкриг (нем. Blitzkrieg, у преводу „муњевити рат“) је популаран назив за оперативну војну доктрину која предвиђа употребу мобилних снага које нападају користећи брзину и изненађење како би онемогућиле непријатеља да благовремено успостави кохерентну одбрану. Војне доктрине базиране на теорији блицкрига развијене су после Првог светског рата као метод за избегавање позиционих рововских борби у будућим сукобима.
Блицкриг је по први пут у великом обиму примењен од стране немачког Вермахта током Другог светског рата. Ратне операције на самом почетку рата, као што су напад на Пољску, напад на Француску и Операција Барбароса су биле веома успешне захваљујући изненадним продорима, неспремности непријатеља и његовој неспособности да благовремено реагује у односу на ову супериорну немачку војну доктрину. Током напада на Француску, немачке јединице суочиле су се са бројчано надмоћнијом француском војском која је имала већи број тенкова од којих су многи били равноправни противници, па чак и супериорни у односу на немачке тенкове. Стратегија блицкгира коју су немачке јединице до танчина спровеле током Битке за Француску омогућила је брзу немачку победу, иако је однос снага најављивао дуготрајну кампању са великим губицима. Овакви успеси немачке армије на самом почетку Другог светског рата у потпуности су потврдили исправност примене и ефикасност тактике блицкрига. Међутим, после почетних успеха у нападу на СССР јединство немачког Вермахта је нарушено. Немачки генерал Хајнц Гудеријан, који је био један од првих заговорника блицкрига разрешен је дужности 25. децембра 1941. год. након што је одобрио повлачење својих јединица упркос Хитлеровом наређењу да се до „последњег човека“ брани сваки педаљ освојене територије. Овај сукоб разоткрио је фундаменталну разлику у схватању начина вођења рата између Хитлера и генерала Вермахта. Хитлеров поступак према Гудеријану и другим немачким генералима је нарушио дотадашње међусобно поверење због чега су њихови односи, од тог тренутка, па на даље бивали све лошији и лошији. После немачког преласка у дефанзиву на Источном фронту, тактика блицкрига се све ређе примењивала. Од 1943. углавном је примењивана у локалним контранападима који су имали одбрамбени карактер и у неколико офанзива које су унапред биле осуђене на пропаст.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET