Antropocentrizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Antropocentrizam". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
Милош Познан, 6442
АНТРОПОЦЕНТРИЗАМ
(Семинарски рад)
Предметни професор
Др Звездан Савић, ван. Проф.
Ниш, 2011
Садржај:
УВОД.............................................................................................................3
1.1 Уводне напомене........................................................................................3
1.2 Дефиниције основних појмова.................................................................3
АНТРОПОЦЕНТРИЗАМ..........................................................................5
2.1 Животне филозофије.................................................................................6
2.2 Хришћанства..............................................................................................6
2.3 Људска изузетност.....................................................................................7
ЗАКЉУЧАК...............................................................................................8
РЕФЕРЕНЦЕ..............................................................................................9
УВОД
Правци развоја физичке културе
Од XVIII века физичко васпитање се развијало у зависности од развоја појединих друштава и њихових социјалних струкрура. Стицање пијединих водећих принципа у друштву осликавало се и у програмима физичког васпитања. У зависности од тога могу да се уоче следећи правци развоја физичког васпитања: етноцентризам, биоцентризам, егоцентризам, антропоцентризам и теоантропоцентризам.
Дефиниције основних појмова
Историја - је наука о проучавању развоја људског друштва у прошлости. Историјско мишљење је засновано на памћењу, поређењу различитих сећања, утврђивању чињеница, тумачењу, објашњавању и препричавању запамћених догађаја. Историја као наука се мора разликовати од историографје, која је обично препричавање догађаја из прошлости. Историјски метод је научни метод на коме се историја заснива као наука. Овај метод се састоји из четири дела: прикупљања чињеница, критике извора (критика текста и критика исказа), синтезе и експозиције. Према доступности историјских извора прошлост је подељена на праисторију и историју. Историјско доба је подељено на неколико карактеристичних периода. Једна од најпознатијих подела је на: стари век, средњи век, нови век и савремено доба. Историјски извори су сведочанства људске прошлости. Они помажу историчару у проучавању неког дела прошлости. Деле се на материјалне, писане и усмене. Проучавањем историјскх извора дошло је до развоја помоћних историјских наука: хронологије, палеографје, нумизматике и др.
Историја физичке културе – односно спорта и физичког васпитања, је део опште историје. Проучава законитости на којима је базиран развој физичког вежбања, као и средства и методе који су се појављивали у различитим периодима развоја људског рода, и били зависни од одређених економских и друштвених односа.
Физичка вежба – све телесне активности које повећавају или одржавају физичку кондицију и опште здравствено стање.
Физичко вежбање је процес развијања вештина, навика и способности, то је више пута поновљено извођење физичких вежби. Помоћу физичког вежбања се остварују одређене промене у човеку.
Стари век - је епоха робовласничког друштвеног поретка који је, у току развоја људског друштва, најдуже трајао. Протеже се од појаве класних друштава, првих цивилизација и прве писмености (4000.-3000. год. п. н. е. па до пропасти Западног римског царства (476. године).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET