Američki građanski rat | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Američki građanski rat". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
НОВИ САД
смер: менаџмент у пословно-цивилној безбедности
СЕМИНАРСКИ РАД
из предмета Историја економских и правних односа
Тема:
АМЕРИЧКИ ГРАЂАНСКИ РАТ
студент: ментор:
Ненад Мехић доц. др Борис Кршев
број индекса: 02/08
Нови Сад, мај 2009.
Садржај:
АМЕРИЧКИ ГРАЂАНСКИ РАТ (1861 - 1865) ................................................4
ПОСЛЕДИЦЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА ...................................................11
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................13
ГРАЂАНСКИ РАТ КАО ТЕМЕЉ СТВАРАЊА НАЦИЈЕ
Грађански рат, са својим узроцима и последицама, представља централни догађај у историји Америке. Он је исто тако типично амерички догађај, који јасно показује све што Сједињене Државе јесу и шта нису. Он је Америку учинио нацијом, што пре тога није била. Народ Америке био је стопљен једним заборављеним процесом који прекрива тама праисторије, из које се он помаља као већ дефинисана нација и то у време када је већ могао бележити сопствена достигнућа. Била је то, заправо, једна вештачка држава или скуп држава, међусобно повезаних усаглашеним споразумима, уговорима, повељама и свечаним заветима. Створили су је правници на комадима пергамента.
Први Американци, утолико уколико су имали националност, били су Енглези (или тачније Британци) са енглеским националним идентитетом и културом. Њихов уговор да постану Американци – Декларација о независности – није их сам по себи учинио нацијом. Напротив, сама реч „нација“ је из ње избачена – Јужњаци нису волели ту реч. Од значаја је што је Џон Маршал, главни федералиста, идеолог законодавног федерализма, 1821. године, први изјавио да су Американци нација. Тачно је да је Вашингтон употребио реч нација, али тек успут, у свом опроштајном говору, а нема сумње да ју је користио и Хамилтон, још један идеолог федерализма. Вашингтон помиње „интересну заједницу у једној нацији“, што изгледа као избегавање питања да ли су Американци нација или не. Чак и Маршалова дефиниција каже: „Америка је одабрала да буде нација из многих разлога и многих циљева“. То наводи на питање: из којих разлога и због којих циљева Американци нису били нација? Реч се не може наћи у Уставу. Један историчар Устава је навео: „У архитектури националности, Сједињене Државе су постигле нешто прилично значајно... Американци су подигли свој уставни кров, пре него што су поставили своје националне зидове... Устав је постао замена за дубљи национални идентитет.“
Рат је коначно установио САД као праву националну државу – не само што је једном заувек установљен уставни примат федералне над државним властима, него су и у културном смислу САД постале јединствени простор чији су се становници сматрали грађанима властите националне државе.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET