Lijeva skretanja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Lijeva skretanja". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УВОД
Почетак Другог свјетског рата
Други свјетски рат је назив за велики оружани сукоб, односно серију међусобно повезаних оружаних сукоба који су се између 1.септембра 1939 и 2 септембра 1945 године водлили између 2 блока држава, тзв. Сила осовине на челу са Њемачком и тзб. Савезничких снага на челу са СССР, Великом Британијом и САД.
По броју држава, односно људи који су у њему учествовали, те по броју људских жртва и степену материјалних разарања, Други свијетски рат представља највећи одржани сукоб у историји човјечанства. По неким изворима, Други свијетски рат представља један од најзначајних догађаја у историји од свих које је човјек изазвао, а бројне посљедице и контравезе везане за њега присутне су и данас.
Узроци за почетак Другог свијетског рата
Око свих узрока Другог свјетског рата још увијек постоје спорови, али данас постоји готово апсолутни консензус историчара у јавности да је главни узрок Другог свијетског рата био Њемачки нацизам. Ова идеологија укључивала је реваншизам за пораз у Првом свијетском рату, одбацивање демократије, расизам и експанзионизам. Уз нацистичку Њемачку сврстали су се сродни милитаристички и националистички режими у Италији и Јапану, склопивши такозвани Антикомитера пакт 1936. затим Тројни пакт 1940. године. Овај савез склопљен је са намјером успостављања свјетске доминације те далекосежног и радикалног преуређења свијетског поретка. Овоме пакту приступиле су и друге мање земље.
Силе Тројног пакта водиле су кампању против демократије и против комунизма и агресивним актима нарушавале мир у сјету. Остале велике силе у почетку биле су попустљиве услијед неспремности за рат и несхватања домета и размијера наци-фашистичког милитаризма. Ово је међутим, довело до дових експанзиостичких захтјева Сила осовине и локалних ратова. Француска и Велика Британија улазе у рат тек послије напада Њемачке на Пољску, схватајући опсност Њемачког фашизма, док САД то ради након напада Јапанаца на Перл Харбур. Напад на Пољску сматра се непосредним поводом Другог свјестког рата.
Југославија у Другом свјетском рату
Након потписивања споразума о приступању Југославије Тројном пакту, у Југославији (Србији) долази до огромних демонстрација 27. марта, на којима је народ истицао паролу „ Боље рат него пакт, боље гроб него роб“. Послије овога у ноћи 5. априла југословенска влада потписује пакт о пријатељству са СССР-ом.
Истог дана када је добио вијести од догађајима у Југославији, Хитлер је донио одлуку да се Југославија казни и уништи као држава. Заједно са својим савезницима Хитлер, без објаве рата 6.априла 1941. године напада Југославију. Напад почиње бомбардовањем Београда и других градова што доводи до страдања великог броја становника. Југословенска војска није имала шансе против опремљене и добро увијежбане армије од скоро 900 000 војника, те је послије 11 дана борби капитулирала, а Краљевина Југославија нестаје са географсе карте. Влада тражи примирје, а затим се заједно са краљем склања на Блиски исток, а затим у Енглеску. Опуномоћеници Врховне команде 17.априла 1941. године потписују капитулацију. За већи дио народа Југославије настају тешки дани, пуни терора.
Оружани покрети отпора у Југославији
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET