Justinijan I Veliki | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Justinijan I Veliki". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad iz istorije
Justinijan I Veliki
SADRŽAJ
I Uvod..................................................................................2
II Justinijanova dinastija......................................................3
Vladari.............................................................................3
III Šema genealoškog stabla Justinijanove dinastije...........4
IV Život...............................................................................5
V Obnavljanje carstva.........................................................6
VI Justinijan i crkva............................................................8
VII Justinijanova Kodifikacija............................................9
Rad na Kodeksu............................................................9
VIII LITERATURA...........................................................11
Uvod
Justinijan I. Veliki, pravim imenom Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus (Taor lat.Tauresium, Dardanija (današnji Taor, blizu Skoplja u Makedoniji),rođen je 11. maja 483. - Konstantinopolj,živeo je do 14. novembra 565.), car Istočnog Rimskog Carstva (Bizanta) od 1. avgusta 527. do svoje smrti.Nećak je i naslednik cara Justina I.. Došavši na prestolje, težio je uspostaviti nekadašnje jedinstvo Rimskog Carstva, kojem će središte biti Carigrad. Za ostvarenje toga cilja izabrao je dvojicu sposobnih vojskovođa, Belizara i Narzesa, kao i pravnika Tribonijana.
Justinijan I Veliki
Justinijanova dinastija
Justinijanova dinastija je naziv u današnjoj istoriografiji za niz vladara koji je vladao Istočnorimskim (Vizantijskim) carstvom od 518. do 602. godine. Justinijanova dinastija nije bila dinastija, pa čak ni porodica u užem smislu reči, a ime je dobila ne po rodonačelniku Justinu I već po najpoznatijem predstavniku caru Justinijanu I.
Vladari
Rodonačelnik dinastije bio je Justin I (518.-527.), vojnik od karijere rodom iz balkanskog sela Bederijana u blizini Caričinog Grada kod Lebana u jugoistočnoj Srbiji. Justin je postao car u već poodmaklom životnom dobu i potrudio se da među svojim rođacima, koje je doveo u Carigrad sa Balkana, odredi sebi naslednika. Izbor je pao na njegovog sestrića Petra Sabatija. Justin je usvojio Petra koji je od tada bio poznatiji kao Justinijan.
Justin II (565.-578.) je bio Justinijanov sestrić i suprug Teodorine sestričine Sofije. Justinijan nije imao dece i presto je prepustio jednom od svojih sestrića, možda upravo zahvaljujući uticaju Sofije. Justin je nasledio ogromno Carstvo i nedovoljne ljudske i materijalne resurse, a toga nije bio u potpunosti svestan. Dok su Langobardi 568. upali u Italiju, car je odbio je da plaća danak Persijancima i Avarima i time je izazvao rat u kome su Vizantijci pretrpeli nekoliko teških poraza. Pošto su 573. Persijanci zauzeli grad Daru, Justin je trajno izgubio mentalno zdravlje. Sofija je ubrzo ubedila Justina da u trenu lucidnosti usini komandanta garde Tračanina Tiberija i proglasi ga za svog cezara-savladara.
Šema genealoškog stabla Justinijanove dinastije
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET