Isihazam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Isihazam". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ИСИХАЗАМ- светогорски исихастички круг, Лазарева Србија уточоште исихаста
УВОД-
Исихаст је онај ко је достигао исихиу: тиховање или унутрашњу тишину, тј. Онај који слуша. Он слуша глас молитве у свом срцу и спознаје да тај глас није његов, већ некога ко говори у њему.
Исихазам потиче од грчке ријечи „исихиа“ што значи ћутање, тиховање. То је аскетска традиција монашког поријекла, која се као покрет дуовног и богословског препорода организовањем „Исусове молитве“ као начина постизања стања унутарњег усредсређивања и мира у којима душа слуша и отвара се Богу. Исихију су упражњавали пустињски оци као извор инспирације и који су као развојну дисциплину унутарњег живота усвојили трајно призивање Исусовог имена. „Молитва срца“ названа и „Исусова молитва“ или „Чиста молитва“ која се састоји из ријечи:
„Господе Исусе Христе, Сине Божији помилуј ме грешног“
-ИСТОРИЈАТ-
Исихастичко упражњавање контемплативног живота се заснива на слову Јевађеља.
„Царство је Божије унутра у вама“ и савјетим апостола Павла „Молите се непрестано“ вуче коријене из раних монашких центара хришћанског Истока: Кападокије, Египта, Синаја и Цариграда. У 13. и 14. вијеку исихазам је доживио процват као широк монашко- црквени покрет на Светој Гори, у Византији, на Балкану а потом и у Румунији и Русији. Неки западни теолози га сматрају јединим великим мистичним православним покретом. Као покрет који се организовао на Атосу од 12. до 14. вијека, исихазам се не може одвојити од теологије нествореног карактера Таворске свјетлости и непосредног искуства славе Божије. Исихазам није одвојен од литургијске или светотајинске духовности. Једна од основних идеја исихазма јесте да духовни живот у монашкој или литургијској форми није арбитриран, него има потребу за вођством од духовнох оца. Неке исихастичке струје исихазам враћају на библијску антропологију и психологију инсистирајући на „чувању срца“. Иначе , у православној духовности, срце није физички орган, него духовно средиште, створеног по лику Божијем, најдубље и најистинскије ја, унутрашњи олтар у који се улази у стању кенозе и жртве и у коме се збива сједињење са Христом. Срце даје јединство људској личности. Зато „Молитва срца“ ствара суштинско стање јединства и цјелости личности.
Исихазам је мистични покрет који је обликовао православно хришћанство у раздобљу непосредно пред уништење византијске и српске средњовјекове државе. Представља духовну традицију боготражилаштва православног монаштва. Он је неизоставан вид источно- хришћанске вјере у њеном битном виду у мисији спасења човјека.
Исихастичка пракса почиње покајањем и подвизима за очишћење душе и тијела од страсти а наставља се непрестаним упражњавањем молитве срца. Плод таквог подвига је виђење божанске свјетлости, попут апостолског на гори Тавор, приликом Исусовог преображења. Исихазам није само дјело подвига већ је и потпуно окретање човјековој унутрашњости сједињеног са пуноћом црквеног живота и неопходнох узимања Светих тајни. Исихастима су се називали монаси који су се посветили потпуном миру,тиховању. Живот су проводили у тзв. умној молитви. За оце исихасте теорија и упражњавање Исусове молитве, медитирање у ћутању о Исусовом имену и стање тиховања које оно ствара нису циљ сами по себи. Изнад свега исихија ствара стање у којем се практикују врлине, од којих су наважније чистота срца, покајања а нарочито уздржања, трезвености или чувања срца.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET