Hladni rat | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Hladni rat". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1.УВОД
Прву половину ХХ вијека обиљежиле су велике свјетске турбуленције.Након великог броја криза (Балкански ратови,Мароканске кризе)долази до првог великог глобалног сукоба-Првог свјетског рата.Након пораза у овом рату долази до великих промјена у земљама губитницама рата.
У Италији 1922. године на власт долазе фашисти на челу са Бенитом Мусолинијем, док у Њемачкој 1933. на мјесто канцелара долази лидер Национал-социјалистичке странке Адолф Хитлер.Жеља двојице лидера за новом подјелом свијета није се могла остварити другачије него ратним операцијама.1937 Хитлер заузима Аустрију,дио Чехословачке и Норвешку.У другој половини 30-тих свијет се дијели на два блока.Један блок чине силе осовине на челу са Њемачком,Италијом и Јапаном.Савезнике су предводиле СССР,Велика Британија,Француска и у току рата им се прикључују и Сиједињене Америчке Државе.Током 1943. Италија прелази на страну савезника,док је Њемачка капитулирала 7. маја 1945. Послиједња земља чланица фашистичког блока која је капитулирала је Јапан,так након демонстрације моћи САД-а бацањем двије атомске бомбе на њену територију.
Дана 4.фебруара 1945. године у Јалти на Криму састали су се највиши представници САД-а,СССР-а и Велике Британије.У периоду од 4. до 12. фебруара 1945. године,на Јалти су се састали Рузвелт,Стаљин и Черчил,те други војни и цивилни стручњаци,како би расправили и донијели одлуке о изгледу послијератног свијета.
На Јалтској конференцији постигнут је споразум о неколико главних тачака:
1.Да се након савезничке побједе Њемачка подјели у окупационе зоне којима ће управљати по једна од четири савезничких држава:Велика Британија,САД-а,СССР и Француска.
2.Да се након рата проведе војна,економска и политичка демобилизација и денацификација Њемачке и да се осигура плаћање одштете.
3.Да савезници споразумно раде и наступају у ослобођеним земљама
Овим споразумом договорене су и подјеле сфера послијератног политичког утицаја.
Побједом савезника свијет се дијели на два блока,због сукоба између земаља побједница око идеологија,подјеле територија и још неких ствари битних за будуцност свијета око којих се нису успјели договорити на Јалти.Хладни рат представља глобалне геополитичке, економске и идеолошке конфронтације између Сједињених Држава и њених савезника са једне стране(демократске земље), и Совјетског Савеза и његових савезника(комунистичке земље).
Израз «хладни рат», први пут користи 16. априла 1947. Бернард Барух савјетник предсједника САД-а Хари Трумана у говору у Представничком дому у Јужној Каролини.
2.СВИЈЕТ ПОСЛИЈЕ РАТА И СТВАРАЊЕ ВОЈНИХ БЛОКОВА
2.1.ПОСЛИЈЕРАТНИ ПРИВРЕДНИ ОПОРАВАК ЕВРОПЕ
Послијратни развој Европе био је чудан;мало их је на крају рата претпостављало да ће Европа тако брзо залијечити ране.Многи чиниоци су оспоравали промјене;превазиђена опрема,државна ограничења,управа,а и радници.Пољопривредна производња је била ниска,многе индустрије су заостајале велика незапосленост је обарала националну производњу и приход.Други свјетски рат донио је огромна разарања и потпуну парализу економских активности.Рачуна се да су готово годину дана послије ослобођења француска и белгиска индустрија радиле на 20-35 % предратног нивоа,а њемачка производња је била још мања.За разлику од њих Британија је повратила предратни ниво производње већ 1946.Биле су озбиљне несташице хране.Индустрија се нагло опорављала.Године 1948. индустрије у Француској и већини европских земаља већ су производиле више прије рата.Више него икад Европа је зависила од извоза,с друге стране,била је принђена да набави нову опрему и сировине,да би повратила свој некадашњи положај у индустријској производњи.Опреми и сировине није могла да плати.Дефицит платног биланса премошћен је тек послије 1947.великим америчким улагањем преко Маршаловог плана .Европа је била на путу потпуног оппоравка када је љета 1950. године избио рат у Кореји и угрозио велики дио постигнутог.Због њега је дошло до несташице сировина,цијене су порасле,а с њима инфлаторни притисак.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET