Futurizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Futurizam". Rad ima 37 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Београду
Семинарски рад:
Футуризам
Београд, 2012.
Садржај:
1. Увод 3
2. Појава и развој 5
3. Манифест футуризма ( Ф.Т. Маринети, 1909 ) 7
4. Футуризам у сликарству 12
4.1 Умберто Боћони 16
4.2 Ђакомо Бала 17
4.3 Ђино Северини 17
4.4 Луиђи Русоло 18
4.5 Карло Кара 18
5. Футуризам у архитектури 19
6. Футуризам у књижевности 21
6.1 Италијански футуризам 21
6.2 Фелипо Томаз Маринети 22
6.3 Руски футуризам 26
6.4 Владимир Мајаковски 27
6.4.1 Биографија 27
6.4.2 Књижевност Мајаковског 28
6.4.3 Mајаковски и „мртва природа“ 29
6.5 Велимир Хлебњиков 31
6.6 Егофутуризам 32
7. Футуризам у музици 34
9. Закључак 35
10. Прилог 36
11. Литература 37
Футуризам Увод
1. Увод
Футуризам је уметнички покрет основан нешто пред Први светски рат у Италији , као први Авангардни покрет . Најтипичнији је био за Италијанску уметност тога времена, иако се јавља и у Русији и Енглеској, као и у другим земљама.
Назив потиче од латинске речи “futurum”- будућност. Футуризам карактерише свестраност. Његови поборници бавили су се политиком, литературом, сликарством, скулптуром, музиком, архитектуром, филмом, а измишљали су и нове уметности (тактилизам-уметност буке); хтели су револуционирати чак и начин исхране (издали су манифест футуристичке кухиње), одбацивали су све природно и историјско што ставља човека у подређен положај - болести, несреће, смрт, старе институције и вредности, као музеје, библиотеке, старе градове, које су све хтели потопити, спалити, разрушити. Да би се човек ослободио свих тих ограничења, футуристи су тражили да он буде безосећајан, немилосрдан и неустрашив, и обожавали су насиље и опасности који га могу учинити таквим. У друштву је требао да влада терор срећних, а уметност не би смела бити друго него агресија и свирепост. Проглашавали су се примитивцима једне нове осећајности идентификујући толико човека и машину да су говорили како их бол човека не занима више од боли једне електричне сијалице. Манифестом су прокламовали лепоту брзине, смрт времена и простора и живот у апсолутној, ве чној и свуда присутној брзини. Изражавање доживљаја брзине довело их је до сличних резултата као и кубисте. Желећи не само приказати, већ и изразити покрет, брзину ‚разбили’ су дводимензионалност површине умножавајући и прожимајући планове у кретању. Тиме су укинули размак између предмета и успоставио се континуитет простора различите густоће. Циљ футуриста је био изразити динамику модерног живота, брзину и ефикасност машине, па су своју пажњу усмерили на покрет и стварање оптичке илузије светлости. Иако је футуризам углавном литерарни покрет, он се испољио и у сликарству и скулптури и дао је неколико значајних уметника, као што су Ђино Северини, Ђакомо Бала и Умберто Боћини.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET