Egipat | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Egipat". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. Uvod
Pre oko 5000 godina na obalama reke Nil u severnoj Africi razvijala se po mnogo čemu neverovatna civilizacija starog Egipta. Njen razvoj trajao je preko 3000 godina- znatno duže nego ijedne druge civilizacije u svetskoj istoriji! Danas je Egipat jedna od najuticajnijih i najrazvijenijih arapskih država. Nalazi se između Afrike i Bliskog istoka. Egipat ima istoriju dugu 6000 godina i mnoge turističke atrakcije- to su pre svega veličanstvene piramide koje su jedino preostalo svetsko čudo, potom ogromni kip Sfinge, grobnica kralja Tutankamona i mnoge druge.
Nakon mnogo propalih dinastija i preminulih velikih vladara tokom perioda od 400 godina, upravljanje i vlast nad Egiptom prešli su u ruke sveštenika i carstvo je počelo da propada, postajući toliko slabo da ga je Aleksandar Veliki preuzeo bez ikakvog napora i otpora. Iako Aleksandar nije proveo mnogo vremena u Egiptu, Aleksandrija- novoustanovljena prestonica- bila je i ostala velelepna i izuzetno razvijena. Nakon smrti Aleksandra carstvo je podeljeno. Nešto kasnije vlast ove grčke dinastije nad Egiptom okončana je vlašću Kleopatre VII. Ona je vladala zajedno sa svojim sinom u Donjem Egiptu, koja je nedugo zatim postala svetski centar grčke kulture. Smrću Kleopatre, pa onda i njenog sina, država ostaje bez vladarske loze, te nakon što ga je August osvojio, Egipat postaje deo Rimskog carstva, kao rimska provincija kojom upravlja rimski namesnik, a u ime novih vladara - Rimskih careva.. Taj period obeležen je učestalim, ali i kratkotrajnim osvajanjem Egipta od strane mnogih stranih država. Nakon mnogo godina ratovanja i stradanja u svojoj dugoj istoriji, Egipat je konačno postao samostalna država u 20. veku.
Nijedna druga civilizacija u vreme egipatskih faraona nije se mogla takmičiti sa Egiptom- moćnom državom poznatom po veličanstvenim građevinama, izuzetnom bogatstvu i netipučnim dugim periodima mira i stabilnosti u svojoj dugoj istoriji. Osnovni razlog nadmoći Egipta u to bila je velika geografska prednost, oličena u velikoj i moćnoj reci Nil. Desetinama hiljada godina centar života i razvoja u Egiptu bila je upravo ova reka. Za Egipat se i danas kaže da je ‘’dar reke Nil’’, jer su dve najvažnije oblasti u Egiptu ušće i dolina ove reke. Delta Nila bila je ostala srce Egipta. Drevni Egipćani verovali su da se vode reke Nil slivaju sa ‘’neba izobilja’’, jer su svake godine u određeno vreme plavile obale reke i sušno pustinjsko tle, stvarajući od njega veoma plodno zemljište. Ceo Egipat zavisio je od ove reke- sva voda, hrana, transport. Potreba da se stvaraju i održavaju irigacioni kanali i održava stalni transport rekom bili su neki od osnovnih razloga što je Egipat formirao svoju nacionalnu vladu i time postao prva uređena država u istoriji. Mogućnost neograničenog snabdevanja vodom rezultovala je razvojem države i društva koje je stvorilo velika čuda drevne države.
Tajna piramida
Najimpresivnije građevine Egipta svakako su piramide
koje su jedan od najmoćnijih i najdugovečnijih simbola staroegipatske civilizacije. Jedan od razloga što su piramide toliko fascinantne je taj što su bile prve građevine ikada sagrađene samo slaganjem isečenih ogromnih kamenih blokova jednih na druge. U razvoju građevinarstva Egipat je bio neprikosnoveno carstvo više od 2000 godina. Egipćani su verovali da je preminulom i dalje potrebno njegovo telo i razne zaostavštine koje su sahranjivane uz telo, kako bi preživeo u zagrobnom životu. Oni su znali da se u suvim pustinjama stvari veoma dobro čuvaju i birali su posebna mesta za sahranjivanje, koja su i danas izuzetno dobro očuvana. Uvaženi stanovnici Egipta tog doba bili su dovoljno bogati da izgrade impozantne grobnice i bogato ih opreme zlatom, dragim kamenjem, zapisima na papirusu, slikovnim prikazima i statuama. Jedna od najpoznatijih piramida je Velika piramida faraona Keopsa, sagrađena od 2 miliona i 300 hiljada kamenih blokova, gde je svaki blok bio težak oko 2,5 tone.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET