Žene Karađorđevića | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Žene Karađorđevića". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ОСМА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА
МАТУРСКИ РАД ИЗ ИСТОРИЈЕ
Тема: ' Жене Карађорђевића '
Ментор: Данијела Стојић
Ученик: Ћосић Ана, 4-6
Београд, мај 2004
САДРЖАЈ:
ЈЕЛЕНА КАРАЂОРЂЕВИЋ...............стр. 4,5
ЗОРКА КАРАЂОРЂЕВИЋ.................стр. 6
-детињство.....................................................стр.6
-веридба и венчање.......................................стр.6,7
-живот кнегиње на двору.............................стр.7, 8
-Зорка и политика.........................................стр. 8,9
-рана смрт кнегиње Зорке............................стр. 9, 10
МАРИЈА КАРАЂОРЂЕВИЋ..............стр.12
-детињство.....................................................стр. 12
-веридба и венчање.......................................стр.13
-живот краљице Марије на двору................стр.14, 15
-посета краља Француској и последице тог путовања.........................................................стр. 16
-живот краљице после атентата до своје смрти...............................................................стр.17,18
Увод
ЈЕЛЕНА КАРАЂОРЂЕВИЋ
Јелена је живела веома скромно и повучено. Бавила се искључиво кућним пословима у заједничкој кући у Тополи. Познато је да се никада није мешала у Ђорђеве политичке и државне послове. Ђорђе је био веома утицајна личност свог доба, тако да му је кућа била стално пуна гостију за које је била задужена Јелена. Јелена је вожду родила седморо деце :Симу, Саву, Сару, Полу, Стаменку, Алексу и Александра. Од њих седморо мајку је надживело четири детета.
Када је 1804. године почела буна, Јелена је стицајем околности сазнала за Ђорђеву вишегодишњу љубавницу, Марију. Убиством је решила да уклони супарницу. За то убиство је ангажовала вождовог момка Павла Цукића, који је то извршио без устезања.
После пораза у првом српском устанку, Јелена је живела са породицом прво у Сремској Митровици, затим у Русији. Када је 1831. године хтела да се врати у Србију са децом, књаз Милош то није дозволио. Тек 1839. године када на власт долази кнез Михаило, био им је дозвољен повратак у отаџбину, после 26 година проведених у изганству. Добија пензију у износу 1.500 талира годишње.
ЗОРКА КАРАЂОРЂЕВИЋ
ДЕТИЊСТВО
ВЕРИДБА И ВЕНЧАЊЕ
По црногорским обичајима Зорка је са својих пуних осамнаест година била старија удавача. Постављало се питање њене удаје. У то време на двору је као гост дошао Петар Мркоњић, унук чувеног Карађорђа. Од почетка је намеравао да ожени неку од принцеза. За око му је запала најстарија, Зорка. Одмах ју је запросио. Отац Никола је бринуо како ће њихову веридбу прихватити Србија, Русија и Аустрија. После хитног састанка црногорских владара, одлучено је да ће црногорски народ радо прихватити Карађорђевог унука за зета. Венчање је одмах заказано. У Цетињском манастиру 30. јула 1883. године, обављено је венчање у присуству многих званица и утицајних личности тог времена. Зорка и Никола су се договорили да за венчање обуку најлепше црногорске ношње. Тим чином, Никола је одао почаст будућој фамилији. После венчања, весеље је настављено испред Двора. Народ је играо црногорско оро, певао у здравље младенаца. Књаз Никола је приредио свечани ручак за 2.000 особа. Цетиње је било мало да прими све који су хтели да присуствују слављу. На дан венчања, у подне, младенци су отишли у Париз на медени месец. После лепо проведене године у Паризу, 1884, враћају се и настањују на Цетињу. Дочекани су са одушевљењем својих најближих.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET