Temišvarski sabor | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Temišvarski sabor". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ТЕМИШВАРСКИ САБОР
1.сеп.-3.дец.1790. године
Положај Срба у Хабзбуршкој Монархији крајем ХIII в. није био нимало лак ни једноставан.Српски народ се одржавао помоћу привилегија добијаних од аустријских царева.Оне су омогућавале да се надјача било хрватски било мађарски елемент који никада нису признавали пуноважност поменутих привилегија стално сужавајући права Срба. Права су настављена да се сужавају и за време царице Марије Терезије. Нестабилан положај Срба постао је лошији у последњим данима владавине аустријског цара Јосифа II.Он је пред смрт био натеран од стране мађарске властеле да укине реформе које је донео за своје владавине,изузев Патента о толеранцији, који је штитио права некатоличких верских група и одлуке којом су укинута права феудалних господара да располажу животима својих поданика.
То је време снажног буђења националних покрета у Угарској и Хрватској који су бранили своју државност,али на штету слободарског режима који је створио цар Јосиф.То је се посебно огледало на пољу кметства и толеранције, што није могло да не изазове забринутост Срба, живо заинтересованих за верску толеранцију, ограничавање кметства и очување свог привилегованог положаја у Монархији.Покрет је имао за циљ да оствари већи степен аутономије Угарске и њеног сабора (Дијете)од бечког двора.Суочен са овим бечки двор,задржавши горе поменуте Патент и одлуку,ипак није могао да одбије захтев за обновом укинутих жупанија,што је значило враћање односно власти угарском племству и сазивањем Угарског сабора.Стање је враћено на оно од пре 1780. године. Царска канцеларија је тражила противтежу угарским сталежима подстичући и све остале факторе који би се према логици својих интереса могли искористити за то.
Ситуација је постала сложенија ратом који је вођен са Турцима(1788-1791) и смрћу цара Јосифа II (20. Фебруара 1790).Не би требало запоставити и велика европска превирања која су дошла као последица Велике француске револуције 1789.
Поменути повратак на стање пре 1780.највише је забринуо Србе у Хабзбуршкој Монархији у првим месецима 1790. године. Српски живаљ је се нарочито бојао да поменуто стање не утиче претерано и на њихов положај.Страх од повратка Терезијанских реформи био је оправдан,јер би то значило бацање Срба међу грађане другог реда.Такође је и Православље било прогоњено од стране унијата,а Срби нису могли да обављају јавне функције остајући без бенефиција.Те бенефиције су биле резервисане за племство и Католичку цркву.
Не знајући да је у међувремену умро цар Јосиф II, митрополит Мојсије му је 24.Фебруара 1790. упутио представку у којој је изразио цару захвалност на бризи о Србима, на Патенту о толеранцији и омогућавању свима способнима да ступају у јавне службе.Истовремено је изразио наду да ће српски народ и даље да ужива благодети које им је он даровао и поред одлуке од 28.јануара о повратку на стање пре 1780. Исто писмо упућено канцелару Кауницу и угарском дворском канцелару грофу Палфију.
Ускоро је митрополит сазнао за цареву смрт, о чему је окружницом обавестио епископе. Митрополит је у њој истакао да ће мађарски сталежи сигурно да иступе пред новог цара са својим захтевима и да ће да траже сазивање Дијете, те је потребно да Срби буду опрезни и да се најпре састану и договоре с каквим би предлозима требало да се иступи пред новог владара.Требало је прво сазвати Синод који је заказан за 12.Април 1790. у Карловцима.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET