Selim III | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Selim III". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Увод
Крајем XVII и почетком XIX века,Османско Царство доживљавало је дубоку кризу у свим областима државног,јавног и економског живота. Европске силе,нарочито Русија,све су више јачале и истицале се модерним наоружањем.
Османско царство је услед нових војно политичких прилика у европи,које су биле изазване Француском револуцијом 1789. и Наполеоновим ратовина,доживљавало je судбоносне године државног опстанка. Јасно је било да се мора посегнути за коренитим променама.
Султан Абдулхамид I (1774-1789.),после Кучук-кајнарџиског мира,у жељи да обезбеди модерна сретства за одбрану свог царства(порази од Руса представљали су озбиљну лекцију),посветио је велике напоре да потпуно обнови артиљерију и морнарицу. Организовам је нови артиљериски корпус наоружан топовима.Започета је и градња модерних бродова са учешћем
страних стручњака.Формирана је војска новог типа,која ке по неким аспектима имала западне одлике.
Неопходност јаке османске војске постала је јасна када је царица Катарина II Отворено показала своје намере и већ 1779.после две године борбе,анексирала Крим.Султан је био приморан да призна Руску анексију Крима.
Милитаристичко расположење у Истамбулу превагнуло је доласком новог везира Коџа-Јусуф паше.Русији је упућен ултиматум са захтевом да се повуче из Грузије и са Крима(14.8.1787.) на шта је Русија одговорила објавом рата месец дана касније.Рат се завршио без губитака за османлије,захваљујући догађајима у Пољској,а потом оним у Француској који су интересе Аустрије и Русије окренули ка западу.Миром у Свиштеву 4.8.1791. задржан је статус quo између два царства.Са Русијом је потписам мир у Јашију 9.1.1792. којим је призната Руска анексија Крима и Грузије,а Дњестар је постао нова граница између два царства.У међувремену на османски престо је дошао нови султан,Селим III koji je наставио реформе Абдулхамида I и учврстио их.
Почетак владавине Селима III
Стање Турске после Јашког мира карактерише неколико неповољних момената.У унутрасњосто борба између реформне и конзервативне струје,самовољна влада паша и јаничара у појединим покрајнама царства.У спољним односима јача агресивност Русије,уништење Пољске која је донекле служила као бедем између Русије и Турске,поколебано традиционално пријатељство Француске и напад ове на Египат. Несрећни ратови показали су Турцима да организација и опрама њихове војске далеко заостаје за војскама хришћанских држава.Они су увиђали да су у великом заостатку према европским државама и по уређењу своје дипломатске службе.
Рођен 1761.Селим III је још више од Абдулхамида I ,показао жељу за обновом османске државе,која га је учинила правим претечом реформаторских султана и великих везира XIX века.Можемо рећи да са њим почиње нова фаза у историји османске дежаве,исто тако се може сматрати и једним од „просветитељских“владара који су обележили ову епоху.
Слим III није би заинтересован само за реформе у оскманској војсци,већ је хтео да се упозна и са другим светским уређењима,посебно Француским
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET