Prvi srpski ustanak | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prvi srpski ustanak". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Formiranje organizacije vlasti u državi Prvog ustanka
Centrali organi državne vlasti
Na samom početku ustanka, u februaru 1804. godine, nastala su dva organa centralne vlasti u srpskoj državi Prvog ustanka: vrhovni vožd i skupština. U drugoj godini ustanka, 1805. formiran je i treći Praviteljstvujušči sovjet.
Skupštine su rešavale, pre svega, o najvažnijim pitanjima političkog i vojnog karaktera. One su formulisale osnovne ciljeve ustanka. U vezi s tim odlučivale su o diplomatskim akcijama: o izaslanstvima sultanu, koja je trebalo da prenesu srpske zahteve, o deputacijama u Rusiju, koje su prenosile ruskom dvoru ustaničke molbe za pokroviteljstvo, kao i konkretne predloge o diplomatskoj i vojnoj saradnji. Podrška je tražena i od austrijskog dvora. Drugo važno pitanje o kojem su odlučivale skupštine bilo je pitanje državnih prihoda i rashoda, finansija. Zbog svog značaja, ova su pitanja obično stavljana na prvo mesto, o njima se raspravljalo na početku rada redovnih skupština. Starešine su podnosile račun o prikupljenim i utrošenim sredstvima na rezne potrebe, vojne i druge. Skupštine su raspravljale i o političkim i drugim prestupima starešina i presuđivale ih. Ponekad su na skupštinama presuđivane čak i građanske parnice.
Do kraja ustanka nije bio precizno utvrđen delokrug poslova koje je obavljao vrh9ovni vožd, kao ni ostali organi centralne državne vlasti. Svi su oni obavljali poslove iz svih funkcija državne vlasti: zakonodavne, izvršne i sudske. Ipak je Krađorđe do kraja ostao pre svega vojni predvodnik, vrhovni komandant, što je ostalo njegova najvažnija funkcija. Osim toga, on je predstavljao državu pred inostranstvom, održavao diplomatske odnose, primao strane izaslanike i pregovarao sa njima izlažući srpske predloge i zahteve. U ovim poslovima, Karađorđe je obično istupao zajedno sa Praviteljstvujušćim sovjetom. Vožd je obaljao i niz upravnih poslova: posltavljao je niže organe vlasti, počev od knezova pa naniže, izdavao razne dozvole i slično. Javlja se i kao sudski organ, i u prvom i u drugom stepenu. Vojvodama je njačešće sudio Karađorđe.
Lokalna uprava
Teritorija Srbije u Prvom ustanku se sastojala iz dvanaest nahija Beogradskog pašalujka, pet nahija Vidinskog pašaluka, iz tri nahije Leskovačkog pašaluka i iz delova Novopazarskog, Sjeničkog i Zvorničkog pašaluka. Svaka nahija se delila na jednu ili više knežina.
Veću početku ustanka bile su potpuno uništene sve turske vlasti u Srbiji i sprevedena nova organizacija nacionalne uprave. Za sve poslove lokalnog karaktera bile su u početku nadležne stare demokratske narodne ustanove knežinske i nahijske autonomije. U selima su postojali seoski knezovi i kmetovi, u knežinama knežinski knezovi, koji su se nazivali i obor-knezovi ili vilajetski knezovi. Postojali su i zborovi, skupštine stanovništva, seoski zborovi, knežinske i nahijske skupštien. Ova srpska samoupravna organizacija, nastala spontano u sled nepostojanja turske vlasti u manjim administrativno-teritorijalnim jedinicama dobila je i zvaničnu potvrdu femanima sultana Selima III krajem XVIII veka, a ukinuta u vreme dahijske vladavine u Beogradskom pašaluku.
Knežinska samouprava nije u toku ustanka napredovala i jačala, što se moglo pretpostaviti, s obzirom na postanak srpske vlasti. Organi knežinske samouprave su i dačje postojali, ali je njihova samoupravna vlast već od 1804. sve više sužavana i ograničavana, ograničavana u korist novih, vojnih organa, 1808. godine i sasvim ukinuta. Na čelu vojne organizacije bile su vojvode. Vojvode su bile trgovci, popovi i hajduci, koji su se u borbi istakli hrabrošću i vojnom veštinom, pa tako u uslovima stalnog ratovanja stekli ugled i autroritet. Vojvode su imale vlast u jednoj ili više nahija, u početku vojnu, a vremenom i civilnu-upravnu i sudsku, tako da su postali jedini organi vlasti u svojim oblastima. Istu takvu vlast, samo u manjim oblastima, imale su niže vojne starešine, podvojvode ili veliki kapetani i buljubaše, koji su imali pod svojom vlašću jednu knežinu ili više sela. Ispod njih su bile male buljubaše, pod čijom upravom je bilo jedno selo ili pak polovina sela.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET