Poslednja odbrana Beograda 1915 | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Poslednja odbrana Beograda 1915". Rad ima 28 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

СРЕДЊ ОШКОЛСКИ ЦЕНТАР школска год. 2008/2009
„ГОЛУБ КУРЕШ“
БИЛЕЋА
МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ : ИСТОРИЈA
ТЕМА: ПОСЉЕДЊА ОДБРАНА БЕОГРАДА 1915 год.
MEНТОР: КАНДИДАT:
БИЛЕЋА, Мај 2009
УВОД
1.1. УЗРОЦИ И ПОВОД ЗА ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ
1.1.1. Сарајевски атентат
Слика 1.Гаврило Принцип Слика 2. Франц Фердинанд
1.1.2. Реакција српске владе
1.1.3. Јулски ултиматум
Убрзо се чуло да се барон Гизл враћа у Београд на своје мјесто аустроугарског посланика па је ова виј ест примљена са олакшањем. Ипак, све су ово биле варке политичких и војних врхова Аустрије и Њемачке којима су они хтели да добију на времену за припрему и како би могли да изненаде непријатеља. Знајући да могу да изврше мобилизацију и концетрацију снага знатно приј е Француза, а неупоредиво приј е Руса , Њемци су хтели да једним муњевитим продором кроз Белгију за неколико недјеља баце Француску на кољена а да потом прегрупишу армије и нанесу одлучујући пораз Русији.
Посланик Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова предао ултимативну ноту заступнику српског предсј едника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је изричито тражен у року од 48 часова. Тренутак предаје је био одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског предсједника републике из Русије, где је боравио у званичној посјети, пошто се жељело спријечити француско-руско савј етовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији. Текст ултиматума предат је осталим великим силама 24. јула ујутру како би се скратило њихово време за реакцију.
Цијели ултиматум је очевидно тежио да понизи Србију али да и суштински наруши њену самосталност и државност. Ово се нарочито односи на тачке пет и шест али и на тачку десет. Читајући 24. јула ултиматум Србији британски државни секретар за спољне послове Едвард Греј је одмах рекао царско-краљевском амбасадору да је то најужаснији документ који је једна држава икад уручила некој другој држави и при том је указао на тачку пет. Чим је сазнао за садржај ове ноте руски амбасадор у Бечу је похитао да упозори грофа Берхтолда да је ријеч о захтј евима које не може да прихвати једна уставна држава. Српска влада се састала исте вечери када јој је ултиматум упућен и могла је само да закључи да не остаје ништа друго него да се гине. Гледиште Србије преме ултиматуму најбоље показују лично писмо регента Александра руском цару Николају II упућено 24. јула:
„Захтјеви у аустроугарској ноти понижавају сасвим излишно Србију и не слажу се са њеним достојанством независне државе. Ми смо вољни примити оне аустроугарске захтјеве који су у складу с положајем независне државе а и оне које би нам савјетовало Ваше Височанство да усвојимо. Све личности за које буде доказано да су умјешане у атентат казнићемо строго ми сами. Извјесни услови не могу се извршити без промјене нашег законодавства а за то треба времена. Рок који нам је дат сувише је кратак.“
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET