Podizanje Berlinskog zida | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Podizanje Berlinskog zida". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Берлинска криза
На Постдамској конференцији, одржаној у другој половини јула 1945. ради разматрања најхитнијих послератних проблема, донесено је, између осталог, и више одлука о будућој управи Немачке. Према једној од тих одлука, Немачка је подељена на четири окупационе зоне имеђу четири велике силе, победнице рата - Британије, Француске, САД-а и Совјетског Савеза (сл.1). Зоне које су припале Британији, Француској и САД-у постале су демократске и капиталистичке, док је совјетска зона постала комунистичка. Берлин, који се нашао у совјетској зони, подељен је између ове четири државе на исти начин . Ова подела требало је да представља погодно привремено решење док се у Немачкој не формира нова влада која ће бити прихватљива за све четири земље. Оне су биле сагласне у томе да ће читава Немачка, и Берлин са њом, убрзо бити поново уједињени.
Сл.1 Подела Немачке на четири окупационе зоне
Овакав систем управе у почетку је сасвим солидно функционисао. Становници Берлина, а и саме Немачке, могли су слободно да се крећу између зона - да иду на посао, у куповину, у посету својим пријатељима и рођацима. Међутим, како су односи између западних сила и Совјетског савеза постајали затегнутији а Хладни рат узимао маха, "проходност" између ових зона поста јала је све мања. Западне зоне и совјетска зона установиле су чак и одвојене управе у Берлину . Са намером да ову ситуацију приведе крају и истера Савезнике из Берлина, Совјетски савез је 21. јуна 1948. затворио границу између Источне и Западне Немачке , при чему се становништво Западног Берлина нашло у клопци, са недовољно хране и намирница за живот. Савезници су на то одреаговали увођењем ваздушних коридора, познатих као Берлински ваздушни мост, који су у западне секторе допремали храну и друге потрепштине. 11. м аја 1949. Совјети су дигли блокаду, не постигавши никакве резултате. Међутим, последице ове блокаде биће далекосежне. До краја 1949. године, од окупиране Немачке биће створене две нове државе. З ападне зоне формираће Савезну републику Немачку , тј. Западну Немачку, док ће од совјетске зоне настати Немачка Демократска р епублика тј. Источна Немачка (сл.2) . Берлин је такође подељен - Западни Берлин припао је Западној, а Источни Берлин Источној Немачкој.
Сл.2 Западна и Источна Немачка
Током 50-тих год 20-тог века дубоки јаз између Запад не и Источне Немачке наставиће да се продубљује. Док су Западна Немачка и Западни Берлин, добијајући путем Маршаловог плана финансијску помоћ од САД-а , доживљавали процват на свим пољима, у Источној Немачкој владала је оскудица у храни и објектима за становање. Стога је, у потрази за бољим животом, велики број становника Источне Немачке кренуо на Запад. 26. м аја 1952. источно-немачка влада затворила је границу према Западној Немачкој, као и границу између Источне Немачке и Западног Берлина. Једини део границе који је остао отворен био је онај који се пружао између Западног и Источног Берлина , тако да су становници Источне Немачке и даље били у могућности да пређу на другу страну. Процењује се да je у периоду од 1949. до 1961. године у Западну Н емачку емигрирало је више од 2.6 милиона људи. То је за Источну Немачку представљало велики проблем, не само зато што је илустровало незадовољство њених становника, већ и зато што је са њима одлазила бројна радна снага. Руском премијеру, Никити Хрушчову, било је јасно да се овај процес мора окончати што пре. Н а састанку земаља Варшавског пакта, одржаном августа 1961. године , одлучено је да се граница између Источног и Западног Берлина дефинитино затвори, и то на један радикалан начин - изградњом Берлинског зида.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET