Napad Hitlera na Belgiju | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Napad Hitlera na Belgiju". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. Географски положај Белгије и основне карактеристике
Белгија припада Западној Европи и налази се северно од Француске, западно од Немачке и јужно од Холандије. Граничи се и са Луксембургом са којим, уз Холандију, чини земље Бенелукса. Излази на Балтичко море. Данас има површину од око 30 150 квадратних километара и око 10 309 725 становника. Главни град је Брисел. Белгија је на културној раскрсници између германске и романске Европе. У њој постоји више говорних подручја: холандско на северу, немачко на истоку, француско на југу. Подељена је на регионе: Фландрију, затим Валонију и на сам град Брисел. Фламанци чине 60 % становништва, а Валонци чине 31 %. Сачињавају је северне приобалне низије, централни брдовити део и Арденске планине. Највиши врх је висок 694 метара и зове се Ботранж. Што се тиче битнијих историјских података, име је добила по галском племену Белги. У доба Наполеона нашла се у саставу француске државе, а од 1815. у склопу Уједињеног Краљевства Низоземске. Године 1831. стекла је независност после подигнутог устанка годину дана раније. Ова држава никад није имала неку посебно велику како војну, тако ни политичку моћ, али је зато имала велику стратешку. Онда, на њеној територији су се одигравале многе битке кроз историју, а свакако је најпознатија она која се збила код Ватерлоа. На њеној територији гинули су војници многих страних земаља (Британци, Американци, Немци, Шпанци, Французи, а још давније, Римљани). У оба светска рата била је окупирана од Немачке.
2. Хитлерова биографија (општи подаци)
Адолф Хитлер (20.04.1889-30.04.1945) рођен је у аустријском граду Браунау, као четврто дете Алојса Шикелгрубера и Кларе Хитлер. Због тога што му је отац био по занимању цариник, његова породица се стално селила. Без оца је остао са 13, а без мајке са 18 година. Како није имао сталног запослења, пријавио се као добровољац у немачкој армији пред сам почетак Првог светског рата. У рату је добио орден за храброст. После рата, радио је у Баварској као нека врста доушника. Контролисао је Немачку радничку партију (DAP). Чак штавише, убрзо је постао и њен члан. Од тада почиње његова политичка каријера. Ускоро је постао њен председник, а странка је променила име у
Национал-социјалистичку немачку радничку партију (NSDAP). После изведеног пуча 1923. године Хитлер је ухапшен и осуђен на 5 година, али је одлежао само 9 месеци. У затвору је написао познато дело „Моја борба“. Основао је СС јединице која му је била лична гарда, имао је и СА јединице. Године су пролазиле, а он се политички све више уздизао. Године 1933. је постао канцелар, а убрзо потом и председник Немачке. Заплет у Европи почиње. 3. Политичке прилике у Европи пред почетак рата;
Почетак рата
Немачка је 12.03.1938. припојила себи Аустрију (Хитлер ушао у Беч), а пре тога је повратила Рајнску и Рурску област. Исте године је дошло до Минхенског споразума између Немачке на једној и Француске и Велике Британије, на другој страни. Жртва овог споразума била је Чехословачка, а Хитлер је проглашен за Особу године у Times-у. Затим, 10.03.1939. је од Пољске затражио да врати немачке територије које су јој одузете 1919. године у Версају. Европске силе су се томе противиле, али нису успеле да нађу заједнички језик у томе како да се испрече експанзионистичкој немачкој политици. Онда, Хитлер је са Стаљином потписао тајни споразум 23.08.1939. (Молотов-Рибентроп). Првог септембра исте године, Немачка је напала Пољску у операцији названој „ВАЈС“. Трећег септембра су Британци и Енглези објавили рат Немачкој, али нису могли адекватну помоћ пружити Пољацима. Између 8. и 10. септембра Немци су затворили Варшаву. Ускоро су пољску границу прешле совјетске трупе. Шестог октобра су Пољаци капитулирали. После напада на Пољску, уследили су напади на Данску и Норвешку, 2. априла. После њиховог покоравања, Хитлер се окренуо западној Европи, у првом реду свом најљућем непријатељу, Француској. Да би уопште стигао до ње, морао се позабавити прво малим и слабијим земљама, које су се здружено звале Low Countries. Међу њима се налазила и Белгија.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET