Moravska škola | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Moravska škola". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ Vršac
SEMINARSKI RAD
Evropski kontekst nacionalnih kultura
Tema: Moravska škola
April, 2010.godine
Uvod
Period uticaja Moravske škole bio je jedan od najnestabilnijih i najsudbonosnijih u celokupnoj istoriji Srbije. Uzima se da je to interval koji počinje Maričkom bitkom (1371.) a završava se potpunim padom Srbije pod tursku vlast (1459.). Dakle, bio je to relativno kratak period, ali sa veoma nepovoljnom situacijom. Uprkos svemu tome razvio se jedan novi stil koji je izašao kao proizvod situacije, a dao je mnogo spomenika koji se mogu porediti sa onim iz ostatka Evrope i u mnogo detalja ih prevazilaze. Novi stil je zadržao neke uticaje Vizantije koji su bili mnogo primetniji kod prošlog stila. Prvi detalj bi bio osnova u obliku upisanog krsta. Ona je takođe mogla da se nađe u dva oblika (normalnom i sažetom), ali je imala nešto novo. Pored oltarske apside, na bočne krakove su dodate pevničke apside, tako da osnova dobija oblik "trikonhosa" (trolista). Taj oblik nije originalan, jer je postojao i mnogo ranije, ali se u ovom stilu razvija do savršenstva i predstavlja njegovu osnovnu i najprepoznatljiviju odliku. Pored toga karakteristična su i priprate koje su skoro uvek prisutne kod građevina sažete osnove. Kod normalne osnove, unutrasnjost građevine je ista kao kod Srpsko - vizantijskog stila, dok se kod sažete javljaju razlike. Stubovi koji nose kube nisu sažeti sa zidovima, nego su skoro potpuno stopljeni sa njima. To je uzrokovalo novi oblik unutrašnjosti, oblik jednobrodne bazilike. Zbog tih izmena krov ima dva stepena pa se stvara utisak trobrodne grade, sa širim i višim srednjim delom i dva niža i manja bočna. Uz sve to kube je podignuto uz pomoć tambura na jos viši nivo. Tamburetu veza između nosećih elemenata i kubeta, a spolja je ukrašena. To je urađeno da bi se dobilo na visini građevine ka kojoj srpski graditelji teže od samih početaka svog stvaralaštva. Broj kubeta je iznosio pet i to je vec viđeno u svim stilovima, ali nije bilo iskljucivo. Kubeta su spolja osmostrana, izuzev Ravanice koja ima desetostrano i Resave sa dvanaestostranim kubetom. Kubeta i svodovi su prekriveni olovom. Krovni venci su rađeni od opeke i uglavnom su vodoravni. U obradi fasada korišćeni su razni načini. Vrlo često je bilo mešanje kamena i opeke sa slojevima maltera, mada su ponekad građevine bile u potpunosti ozidane od kamena a zatim malterisane. Dekorativni detalji su jako primetni. Tako su fasade bile deljenje, i to svaki zid posebno, na više celina. Isticao se središnji deo (viši i širi), i zatim dva niža (niža i uža). Dotadašnja iskljucivo vertikalna podela se proširuje i na horizontalnu. Podele se isticu arkadama i kolonetama. Što se tiče horizontalnih podela najčešći su kordonski venci koji povezuju donje ivice prozora. Iznad gornjeg venca, a ispod arhivolte, nalaze se često i prozori u vidu rozeta. Motivi na rozetama, vencima i arhivoltama su karakteristični za ovaj period. Reč je o prepletima urađenim u prilično dubokom reljefu. Najviši deo arhivolti arkada skoro uvek je ispunjen šahovskim poljima koja su nekada zidana kombinaciom materijala, ali su često i naslikane na malteru. Jedno od dekorativnih sredstava bile su i krstaste cevčice od pečene gline. One su uzidavane oko prozora i isticale su se bojom crvenom, ivicom na beloj pozadini maltera i crnom šupljinom. Kao što se vidi, dekorativnost je ovde krajnje iskorišćena i predstavlja najuočljiviju osobinu ovog stila. Prozori se javljaju u više oblika, jedno-, dvo- i trodelni prozori. Ponegde se na bočnim stranama javljaju i otvori koji su pretvoreni u prozore. Česta je i upotreba gotskog prelomljenog luka, obično kitnjasto završenog u vrhu. Portali su prilično bogato ukrašeni, ali samo u plitkom reljefu. Iako se na portalima ne javlja plasticni reljef na fasadama je veoma obilan. To nije bila karakteristika ni jednog stila do tada. Obično se on javlja u vidu prepleta, koji je po pravilu dvočlan. Prisutni su jos biljni i životinjski motivi, a ponegde postoje i fantastična stvorenja u kombinaciji sa jarkim bojama. Preplet se u srpskoj arhitekturi stvorio iznenada, takoreci niotkuda. On je postojao i u Raškom stilu, ali nije bio samostalan i tako razvijen kao u Moravskoj školi. Izgled prepleta najbliži je gruzijskom i jermenskom, mada ima i manjih uticaja Vizantije. Kao i u oba prethodna stila ukrašavanju unutrašnjosti je povereno životopisima, tj. freskama. One su najbliže Srpsko - vizantijskom stilu, mada se kod njih još više ističe dekorativnost, a na račun monumentalnosti. Kada se sve pogleda zaključuje se da je ovaj stil najoriginalniji u srpskoj arhitekturi, iako su mnogi elementi preuzeti od drugih. Ta originalnost je postignuta smelim kombinacijama koje dotad nisu viđene u Evropi i Orijentu, a sve to zahvaljujući maštovitosti domaćih neimara.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET