Surfovanje trećeg talasa interneta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Surfovanje trećeg talasa interneta". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Surfovanje trećeg talasa interneta
Internet, kao prolazna moda koja traje već 15 godina je na ulasku u svoju treću fazu. Razgranavanje nepopustljivog napretka interneta u nove sfere života će dotaći sve poslovne ljude – a 61% izvršnih direktora priznaju da ne znaju dovoljno o napredim tehnologijama. Skorašnja anketa pokazuje da čak 56% starijih biznismena se nikada nije ulogovalo na fejsbuk, veb sajt koji simbolizuje najnoviji procvat interneta.
Jasno je da postoji generacijski problem, jer većina izvršnih direktora su stariji od 40 godina. Pored toga, većina izvršnih direktora nema tehnološka porekla, tako da ne razumeju internet i ostala ključna dešavanja.
Jedan direktor je oštar po tom pitanju, i po tom pitanju deli izvršne direktore u dve grupe: oni koji si protiv toga, i oni koji ne žele da razgovaraju o tom problemu.
Upoznavanje izazova trećeg talasa interneta je poslovna realnost 21. veka koju najmanje shvataju današnji izvršni direktori, neophodno je da se to promeni.
Ovo poglavlje ima za cilj da predstavi brzi pregled poslednjeg razvijanja interneta, utvrdi poslovne komplikacije, ukaže na pravac budućih promena, kao i oštrica usvajanja Interneta u tradicionalnu industrijsku proizvodnju.
Tri talasa interneta:
Prvi talas: Od kasnih 1990-ih do 2001. godine
1990-ih godina računarstvo je ostavilo po strani računare i mreže, i bacilo se na internet. Model tog vremena bili su internet portali kao što su Yahoo! i AOL, kapija do sveta zabave i internet trgovine.
Vebsajtovi su pružali informacije potrošačima, ali pristup internetu je bio spor, pa su tako mnogi korisnici ignorisali čitanje i kupovinu putem interneta. Sigurno je da je stav većine izvršnih direktora bio nepoverljiv u to vreme.
Internet programiranje je bilo teško, veće brzine su bile dosta skupe, i mnoga jezgra tehnologije nisu bila dokazana.
Drugi talas: Od 2004. godine
Drugi talas interneta, je koristio društvene mreže za otvaranje novih aplikacija, kao što su MySpace, Wikipedia i YouTube, koje su poboljšane informacijama bitnim za korisnike koji ih posećuju. Ove društvene mreže su procvetale, kad su korisnici naučili na internetu da traže ono što ih interesuje, sajtovi su postali važan deo njihovog života. Facebook, koji pruža korisnicima da održe kontakt sa grupom prijateljima u stvarnom svetu i da dele širok opseg informacija uključujući fotografije, video zapise i igrice, već obuhvata više od 58 miliona aktivnih korisnika. Programeri su na bazu sajta razvili više od 7000 novih aplikacija i rodio se fenomen u novom demografskom opisu, „Facebook generacija“.
Glavni administratori su sada uvećali svoje interese u mogućnostima komunikacije sa milionima mladih korisnika koji se oglašavaju s ljubavlju - ali su, isto tako, i vrlo oprezni. Šta ako naprave grešku kao tata u školskoj diskoteci? Kako mogu izvući maksimum iz sredine koju baš i ne razumeju najbolje?
Ključne osnove Interneta
Povezuje ljude i lak je za korišćenje
Internet sajtovi su laki za korišćenje i ne moraš biti genije da bi iskoristio sve prednosti koje serviseri nude. Caterina Fake je rekla: “Internet uzima sve što je jedan sajt uradio najbolje, i to čini dostupnim milionima i milionima ljudi širom sveta. Od početka, stvar koja me je privukla kod interneta je mogućnost plodonosne konverzacije sa ljudima širom sveta. Internet je bio nekontrolisan i nepažljiv i svako je imao svoj glas. Ali ti moraš biti moćan korisnik. Moraš biti u mogućnosti da kodiraš i napraviš komandnu liniju stvarima u Unix-u. Sa internetom svi mogu uraditi ono što žele. Ovo je menjanje načina na koji ljudi mogu da utiču jedni na druge i tako učestvuju u kulturi. To ne znači da su tradicionalni mediji izgubili svoju vrednost: Urednički sud i kontrola činjenica to nikako neće uraditi. Ali izmena je ta da će ove dve stvari morati sada da budu vidjene kao otvorena rasprava u debatama.. Dobar softver ti dozvoljava da nadjes koje je pravo značenje.”
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET