UDP | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "UDP". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad
Predmet: Računarske mreže
Tema: UDP
Sadržaj
UDP
UDP je akronim za User Datagram Protocol i on je sastavni deo Internet Protocol Suite-a. Dizajniran je od strane David P. Reed-a 1980. godine. UDP se ponekad još naziva i Universal Datagram Protocol.
UDP je protokol transportnog sloja (layer 4) OSI modela. Internet, svojim aplikacijama omogućava dva transportna protokola, UDP i TCP. UDP pruža jednostavanu i nepouzdanu uslugu za tranzakcionalno-orijentisane usluge. UDP je zapravo interfejs između IP-a i procesa viših nivoa. UDP protoklol pomoću UDP portova razlikuje više aplikacija na jednom uredjaju.
UDP je (Connectionless Protocols), što znači da ne postoji uspostavljena konekcija između uređaja. Pružatelj usluga uglavnom ne može da garantuje da neće doći do gubitka podataka, grešaka u prenosu, dupliciranja ili stizanja frejmova u pogrešnom redosledu.
Vremesnki osetljive (Time-sensitive) aplikacije često koriste UDP, jer je propuštanje paketa prihvatljivije nego čekanje zakasnelih paketa da stignu. Čekanje paketa često nije opcija u aplakacijama koje rade u realnom vremenu. UDP, za razliku od TCP, ne garantuje da će paketi stići u redosledu kojim su poslati. Štaviše, ne garantuje ni pouzdanost da će poslani paketi uopšte i stići na odredište.
Prednosti UDP protokola
Sve gore navedeno daje dojam da UDP nije mnogo koristan protokol za korišćenje. Međutim, bez onzira na njegova ograničenja i probleme sa pouzdanošću, on i dalje pruža značajne benificije koje mogu biti veoma korisne u mnogim scenarijima.
Nije potrebna uspostava konekcije
Ne dolazi do kašnjenja jer UDP ne mora da uspostavlja komunikaciju. Npr. Aplikacije kao što su DNS (Domain Name system) bi bile neuporedivo sporije da koriste TCP umesto UDP protokola.
Nekontrolisana brzina prenosa.
Kontrolisana brzina prenosa bi mogla imati znatan negativan uticaj na aplikacije koje rade u realnom vremenu, koje mogu da tolerišu gubitak paketa ali su osetljive na smanjenje brzine protoka. Mogućnost UDP da šalje podatke je jedino ograničena kapacitetom aplikacije da generiše podatke.
Kontrola stanja konekcije
Kontrola stanja konekcije je potrebna za implementaciju TCP-ove usluge pouzdanog slanja podataka, UDP s druge strane ne održava stanje konekcije i ne prati nikakve parametre u vezi s njom. Zbog ove osobine serveri posvećeni pojedinoj aplikaciji, uglavnom mogu da podrže više klijenata koristeći UDP, nego što bi mogli koristeći TCP.
Glavni problemi korišćenja UDP-a
Uprkos svim prednostima, UDP ipak ima nekoliko velikih problema. Veliki problem prilikom korišćenja User Datagram Protokola je da on ne pruža kongestivnu kontrolu mreže ili mehanizam za izbegavanje zagušenja.
Izgubljeni datagrami
Transport datagrama ne pruža nikakav mehanizam za detektovanje i korekciju grešaka nastalih prilikom prenosa. Datagrami mogu biti izgubljeni prilikom prenosa , oštećeni... IP fragmentacija uvećava ovaj problem jer će gubitak jednog fragmenta povući odbacivanje cele poruke.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET