Računarske memorije | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Računarske memorije". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
SEMINARSKI RAD
RAČUNARSKE MEMORIJE
SADRŽAJ
UVOD
CPU registri
keš memorije
primarne (RAM) memorije i
sekundarne memorije
CPU REGISTRI
CPU registri su privremene lokacija za međurezultate i tekuće instrukcije u samom procesoru, velike brzine pristupa i malog kapaciteta. Registri su osnovni memorijski elementi u CPU računara i predstavljaju najbrže memorije kapaciteta od svega nekoliko bajkta. Normalno se mere brojem bita koje mogu držati, recimo imamo 8-bitne, ili 32-bitne registre. Obično se implementiraju kao fajl registra, ali se mogu realizovati i hardverski, korišćenjem individualnih flip-flop digitalnih elektronskih kola, memorija megnetnog jezgra (core memory) velike brzine pristupa, memorije tankoslojnog filma (thin film) i drugih mehanizama. Često sadrži nekoliko vrsta registara :
registri opšte namene GPR koji privremeno čuvaju podatke i adrese;
registri za instrukcije IP, registar posebne namene koji sadrži adresu sledeće instrukcije koju BIU memorija treba da prenese iz memorije u procesor;
registar statusa binarne reći procesora PSW;
korisnički dostupni registri UAR obuhvataju registre podataka i adresne registre;
registri podataka DR
adresni registri AR
uslovni registri CR
registar pokretnog zareza FPR
registar konstantnih vrednosti CR
registri vektora VR
Hardverski registri su slični, ali se nalaze van CPU.
KEŠ MEMORIJE
Naziv keš memorije potiče od reči cache memory, što u prevodu znači skrivena memorija. Skrivena u smislu da je realizovana hardverski, da je skrivena od programera, tj. programer ne može da utiče na keš memoriju. Razlog uvođenja keš memorije je relativno veliko vreme pristupa radnoj memoriji. Keš memorija se koristi za ubrzavanje pristupa radnoj memoriji, a samim tim i za ubrzavanje rada računara. Kapacitet keš memorije je znatno manji od kapaciteta radne memorije. Vreme pristupa keš memoriji je za red veličine manji od vremena pristupa radnoj memoriji.
Slika 1. Keš memorija
Izvor: Balch, M.,Complete Digital Design: A Comprehensive Guide to Digital Electronics and Computer System Architecture, McGraw Hill, New York, 2003
U keš memoriji se nalaze oni sadržaji iz radne memorije kojima se najčešće pristupa. Pri čitanju ili upisu najpre se proverava da li je traženi sadržaj u keš memoriji. Ako jeste, pristupa se keš memoriji, a ako nije, pristupa se radnoj memoriji.
PRIMARNA MEMORIJA
Slika 2. RAM memorija
Izvor: www.wikimedia.org
Memorijski čipovi RAM memorije se obično grupišu u nekoliko tipova kola, smeštenih u jendu ili dve linije:
SIMM – Single In-Line Memory Module
DIMM – Dual In-Line Memory Module
SODDIM – Small Outline Dual In-Line Memory Module
RAM memorija može biti dinamička, koja zahteva osvežavanje sadržaja tokom rada, ili statička, koja zahteva stalno napajanje. Bajtovi memorije imaju jedinstvene adrese koje ih identifikuju i pomažu CPU da prati trag uskladištenih podataka. Zato svaki program kog treba izvrššiti ili podatak koji treba modifikovati, moraju biti upisani u memoriju.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET