Računar i dete | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Računar i dete". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Прагматични разлози
Данас ћете често чути фразу “деци је најпотребније да науче да раде на рачунарима, јер то је будућност”. Нико не спори чињеницу да ће дете када одрасте неумитно доћи у сусрет са дигиталним технологијама, ма каквим послом се бавило, но да ли је овај уско технолатријски и прагматични став целовит и темељан? Историјски токови људске мисли уче нас да сирови прагматизам увек губи дах на дуже стазе, ако није потпомогнут темељнијим концептом. Ако као доминантан и једини прави разлог узмемо прагматично настојање да се рачунар безусловно постави раме уз раме са оловком тј. учењем писања, проузроковаћемо веома компликоване ситуације у каснијем добу. Конкретно, замислите човека који је од малих ногу научио да сабира и множи само користећи софтверски калкулатор, или који има непрепознатљив рукопис, јер је одмалена навикнут на текст процесоре. Само ова два примера су довољна да се увиди да није баш све онако како стереотипне фразе говоре.
Пре рада на рачунару дете свакако треба потпуно да савлада основне математичко-логичке операције и основе писмености. У свом најранијем узрасту оно треба да учи фундаменталне ствари које за цео живот остају такве какве јесу и које се не мењају - сабирање и одузимање основних бројева увек остаје такво какво јесте, а исто важи и за правопис, чија правила остају док је језика. Међутим, код рачунара није такав случај, јер се оперативни системи, програмски језици, апликације... мењају сваких пар година и потребно је стално унапређивање знања. Довољно је само да се сетимо преласка са командне линије ДОС оперативног система на графичка окружења попут Њиндоњс-а, што је било равно софтверској револуцији.
Треба тежити да се деци најмлађег узраста рачунар објашњава као корисно помагало, али тек пошто савладају основне школске дисциплине. Рачунар никако не треба сугерисати као замену за те основне процесе. У почетним разредима више времена треба посветити класичним предметима, који су основа за даље, па и за информационе науке. Уколико се већ иде ка рачунарској едукацији мале деце, не би их требало оптерећивати учењем променљивих софтверских решења, већ их треба упућивати на схватање основних и лако схватљивих ствари из рачунарског света које ће остати за дужи временски период непромењене.
Психолошки аспект
Вероватно је свима јасно да дете има свој сопствени свет, зависно од узраста и породичног окружења. Психолошки аспект је веома битан када говоримо о додиру детета са рачунаром, јер се могу направити грешке које ће и те како имати одраза на касније формирање личности. Дете је склоно спонтаном истраживању света око себе и у овом когнитивном процесу треба му помоћи да све поима на прави начин - не само рачунар који имате у свом стану, већ и сваку другу ствар. Од малих ногу детету је потребно пренети један здрав став према стварима које га окружују, а то ће најбоље бити урађено самим примером родитеља. Рецимо, ако родитељ сатима седи за рачунаром у кући, не обраћајући пажњу на потребу општења са укућанима, вероватно је да ће и дете желети да га подражава, што је општепознат феномен имитирања родитеља. Са друге стране, пожељно је (уколико дете испољи интересовање за рад на рачунару), да родитељи што чешће заједно са њим раде, и да мудро одређују временски период колико би дете требало да проведе времена за монитором. Сигурно је да ће у том случају оно у каснијем развоју испољавати мање тежњи ка индивидуализму и да ће развијати здрав осећај за заједницу, док су у супротном извесни егоцентрични токови психолошког развоја.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET