Projektovanje i implementacija računarskih mreža | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Projektovanje i implementacija računarskih mreža". Rad ima 98 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
БЛАЦЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА РАЧУНАРСКИХ МРЕЖА
Студент: Професор:
У Блацу, 2010.г
РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ
Иако је рачунарска индустрија млада у поређењу са осталим индустријама развој и примена рачунара достигли су спектакуларни напредак у кратком времену. У време прве две декаде постојања рачунарски системи били су високоцентрализовани, обично у оквиру једне велике просторије. Средње компаније, по величини, или универзитети могли су имати један или два рачунара, док су велике институције могле имати неколико рачунара. Идеја да ће за двадесет година рачунари једнаке моћи бити мањи од поштанске марке и да ће се масовно производити изгледала је као научна фантастика. Повезивања рачунара и комуникација имало је дубоког утицаја на начин како су рачунарски системи организовани. Концепт рачунског центра као собе са великим рачунаром, где су корисници доносили податке на обраду, сада је потпуно застарео. Стари модел једног рачунара који опслужује целокупну рачунарску обраду у оквиру организација замењен је системом у коме велики број просторно раздвојених а међусобно повезаних рачунара обавља посао. Овај систем назива се рачунарска мрежа.
Користићемо термин „рачунарска мрежа” који означава међусобно повезани скуп аутономних рачунара. За два рачунара каже се да су повезани уколико су у могућности да размењују информације. Комуникација не мора да буде преко бакарних жица: могу да се користите и оптичка влакна, микроталаси и комуникациони сателити. Захтевајућ и да рачунар буде аутономан издвајамо га из господар/слуга релације. Уколико неки рачунар укључује, искључује или њим управља други рачунар он није аутономан. Систем са једном управљачком целином и великим бројем „робова” није мрежа; није то ни рачунар са удаљеним штампачима и терминалима.
У литератури постоји конфузија између појма рачунарске мреже и појма дистрибуирани системи. Кључна разлика је у томе што за дистрибуирани систем постојање више аутономних рачунара није видљиво кориснику. Корисник може да откуца команду, да покрене програм и цео програм је покренут. Ствар је оперативног система да одабере најбољи процесор, пронађе и пренесе улазне програме ка том процесору и смести резултат на одговарајуће место.
Другим речима корисник није свестан да постоји више процесора. Цео систем изгледа као виртуелни једнопроцесорски систем. Функције као што су смештање извршних програма до процесора и датотека на дискове, померање датотека између места где су смештене и места на којима су потребне и све друге системске функције аутоматске су. Добро познат пример дистрибуираног система је World Wide Web у коме све изгледа као један докуменат.
У рачунарској мрежи корисник мора експлицитно да се пријави, експлицитно покрене удаљени програм, експлицитно помери датотеке и генерално сам води рачуна о управљању мрежом. Са дистрибуираним системом ништа не мора да буде експлицитно урађено, систем све уради сам, без увида корисника. Дистрибуирани систем је софтверски систем направљен на врху мреже. Софтвер даје висок степен кохезије и транспарентности. Тако граница између рачунарске мреже и дистрибуираног система лежи у софтверу (оперативном систему) а не у хардверу. У сваком случају, постоји значајно преклапање између ова два појма. На пример и дистрибуирани системи и рачунарске мреже захтевају померање датотека. Разлика лежи у томе ко захтева пренос, систем или корисник.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET