Primene arhitekture vođene modelom borland | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Primene arhitekture vođene modelom borland". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
P R I M E N E A R H I T E K T U R E V O Đ E N E
M O D E L O M B O R L A N D
S A D R Ž A J:
1.UVOD - 2 -
2. Uvod u .net okruženje - 3 -
3. Šta je u stvari ECO (Enterprise Core Objects) ? - 4 -
3.1 ECO objekti proširuju .NET objekte - 4 -
3.2 Borland.Eco.UmlRt namespace - 7 -
3.3 Borland.Eco.ObjectRepresentation - 8 -
3.4 Borland.Eco.Subscription namespace - 9 -
3.5 Borland.Eco.Persistence - 10 -
3.6 Borland.Eco.Handles namespace - 13 -
3.7 OCL – Object Constraint Language - 14 -
3.8 Borland.Eco.Services namespace - 16 -
3.9 Dijagrami stanja u ECO III Framework-u - 20 -
L I T E R A T U R A - 24 -
1.UVOD
Modelom vodjena arhitektura predstavlja pokušaj da se fokus razvoja softvera prebaci sa pisanja koda na kreiranje modela. Na odgovarajućim nivoima apstrakcije ovi modeli mogu da pomognu naručiocima projekta i timovima za razvoj da pevedu svoje razumevanje domena problema u mnogo pouzdaniji kod, mnogo brže. Modeli se često koriste da bi se prikazali kompleksni sistemi, i mogu se posmatrati na različitim nivoima apstrakcije. Takodje se koriste komplementarni modeli da bi se dobio precizniji pogled na sistem od jednog jedinstvenog modela. Dugo su se modeli koristili samo u fazi analize, pa kada bi se krenulo na realizaciju programa, modeli se ne bi ažurirali skladno sa kodom pa je postojolo neslaganje izmedju koda i modela. 2001. godine, Object Management Group (OMG) je započela inicijativu pod nazivom Model Driven Architecture sa vrlo ambicioznim ciljem da se fokus prilikom izrade projekata prebaci sa pisanja koda na modelovanje. Kao što su jezici višeg nivoa zamenili asembler, biblioteke koda i okviri (framework) su omogučili ponovno korišćenje izolovanih delova koda, i na kraju uzori su zamenili kod koji je specifičan za jedan projekat.
2. Uvod u .net okruženje
.NET okruženje je nova i revolucionarna platforma za razvoj aplikacija napravljena od strane Microsofta.
.NET okruženje dizajnirano je tako da se može koristiti iz bilo kog jezika: C#, C++, Visual Basic, JScript, pa čak i starije jezike kao što je COBOL. Da bi sve to funkcionisalo, pojavile su se I posebne verzije ovih jezika za .NET: Managed C++, Visual Basic .NET, JScript .NET, kao i razni drugi.
Ne samo da svi oni imaju pristup .NET okruženju, već mogu i međusobno komunicirati. Sasvim je moguće kod programiranja u jeziku C# koristiti kod napisan u Visual Basic .NET-u, kao i obrnuto. Sve ovo omogućuje dosad nezamisliv nivo višestruke namene, što pored ostalog čini .NET okruženje toliko atraktivnim.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET