Prijedlog didaktičke metode u učenju programiranja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prijedlog didaktičke metode u učenju programiranja". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


“FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA”
Seminarski rad iz predmeta: Pedagoška informatika
Tema: Prijedlog didaktičke metode u učenju programiranja
Doc . Dr Haris Hibić
Banja Luka, Septembar 2011.
SADRŽAJ
UVOD (definicije didaktike) 3
1. Istorijski pristup problemu 5
2. Empirijski pristup problemu 5
3. Teorijski pristup problemu 6
Didaktički mediji 7
ZAKLJUČAK: 9
LITERATURA 11
UVOD (definicije didaktike)
Poljak: Didaktika je grana pedagogije koja proučava opšte zakonitosti obrazovanja. Otkriti zakonitosti obrazovanja znač i utvrditi one stalne uzročno-posljedične veze i odnose u procesu obrazovanja ličnosti.
Šimleša: Didaktika je naučna disciplina pedagogoije koja izu čava zakonitosti obrazovanja i nastave.
Prema tome, Šimleša za razliku od Poljaka ubraja još i nastavu kao predmet pručavanja didaktike.
Poljak međutim odbacuje takvo shvat anje didaktike iz dva razloga:
1.) nastava je jedan odgojno-obrazovni proces, pa ako je predmet didak-tike i nastava onda se ona mora baviti i odgojem. Međutim, kako se teorijom odgoja prvestveno bavi pedagogoija, time bi se didaktika poistovjetila sa pedagogijom, što međutim ne može biti. Zato po Poljaku odgoj nije predmet izčavanja didaktike, i,
2.) proces obrazovanja se danas ne odvija samo u okvirima nastave, već postoji i izvan nje. Pošto su zakonitosti procesa obrazovanja među tim jedinstvene za sve različite sisteme obrazovanja, didaktiku se ne može ograničiti na teoriju nastave.
Šimleša pak kao predmet izu čavanja didaktike osim svih mogučih oblika obrazovanja ubraja i nastavu , a time i probl ematiku odgoja No, on dalje smatra da didaktika ne proučava sve odgojne proble me, već samo one koji se pojavljuju u nastavi u vezi s obrazovanjem. Naime, odgoj je širi pojam od nastave, jer obuhvata i ostalu djelatnost škole, porodice, predškolskih ustanova i uticaje raznih društvenih okolnosti. Nastava je samo jedan od odgojnih uticaja na mladog čovjeka.
Zaključak - didaktika se prvenstveno bavi pitanjima obrazovanja, ali kako je odgoj jedan relevantan faktor u procesu obrazovanja, didaktika mora proučavati ona odgojna pitanja koja su bitna za obrazovanje.
Zato je Šimleša u pravu, ubrajajući u predmet proučavanja didaktike i ona odgojna pitanja koja su povezana sa obrazovanjem.
Istorija : Riječ DIDAKTIKA dolazi iz grčkog i izvorno znač i poučavanje (didasko=poučavam). Komensky je u svom dijelu "Velika didaktika" 1632. godine didaktiku definisao kao "opšta vještina proučavanja svakoga u svemu i sasvim ( omnes, omnia, omnino)" Proučavanje se pri tome može tumač iti kao raznovrsna i indirektna pomoć učenicima u učenju, a ne kao verbalno dociranje.
Odnos didaktike prema drugim naukama - Samostalnost nauke didaktike od drugih nauka samo je relativna jer ona je osim teorije odgoja u neposrednoj vezi i sa drugim naukama, kao sto su metodika, psihologija, logika, informatika , sociologija i sl., i direktno koristi njihove spoznaje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET