Pozicioni brojni sistemi i binarni brojni sistem | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pozicioni brojni sistemi i binarni brojni sistem". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka poslovna škola strukovnih studija Blace
Seminarski rad:
Osnovi računarske tehnike
Tema: Pozicioni brojni sistemi i binarni brojni sistem
Dimitrovgrad 2012
Uvod:
Osnovna namena računara i drugih digitalnih sistema i uređaja je obrada informacija predstavljenih u binarnom obliku. Da bi se razumeo način njihovog rada, neophodno je najpre upoznati se sa osnovnim matematičkim aparatom na kome se taj rad zasniva. Tu se, pre svega, misli na binarni brojni sistem koji pripada klasi pozicionih brojnih sistema. Zatim od velikog značaja su i osnovne aritmetičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje) nad binarnim brojevima koje se u r adu računara intenzivno koriste. Uvođenje heksadecimalnog brojnog sistema predstavlja sponu koja korisniku olakšava prihvatanje binarne predstave podataka. Radi potpunog razumevanja procesa rada, bitno je upoznati se sa postupcima konverzija podataka između binarnog, heksadecimalnog i decimalnog sistema ( računar uvek koristi binarni brojni sistem za resavanje nekog problema, ali ga nama predstavlja u dekadnom obliku, da bi računar mogao da nam predstavi taj podatak potrebna je konverzacija između binarnog i dekadnog brojnog sistema i obrnuto da bi računar mogao da razume šta želimo da mu prezentujemo potrebno je konverzovati (prevesti) željeni podatak iz dekadnog u binarni brojni sistem, binarni brojni sistem ima manu zato sto u sebi sadrži veliki broj podataka veliki broj nula i jedinica, ovaj problem rešavamo uvođenjem heksadecimalnog sistema, i kao što već nagađamo potrebna je konverzacija između binarnog i heksadecimalnog a samim tim i dekadnim brojnim sistemom.)
Brojevni sistem
Nepozicioni i pozicioni
Brojevni (brojčani ili numerički) sistem je sistem simbola i pravila njihovog kombinovanja za simboličko predstavljanje brojeva.
Svi poznati brojevni sistemi mogu se podeliti u dve osnovne grupe: pozicioni i nepozicioni.
Nepozicioni brojni sistem
Cifre ovakvih sistema iskazuju uvek istu vrednost, bez obzira na kom mestu se nalaze u broju. Tipičan primer ovakvog sistema je nama svima poznati rimski brojni sistem. Njegove cifre su sledeće:
I
V
X
L
C
D
M
1
5
10
50
100
500
1000
Imaju dekadnu vrednost.
Pravila za pisanje i čitanje brojeva, sastavljenih od rimskih cifara, mogu se iskazati na sledeći način:
Niz istih cifara u broju predstavlja vrednost jednaku njihovom zbiru, na primer: III ima vrednost 3: XX ima vrednost 20.
Dve cifre od kojih se manja nalazi levo od veće, predstavljaju njihovu vrednost jednaku razlici veće i manje, na primer: IV ima vrednost 4 ; CM ima vrednost 900.
Dve cifre od kojih se manja nalazi desno od veće, predstavljaju vrednost jednaku zbiru veće i manje, na primer: VII ima vrednost 8; XVI ima vrednost 16; MD ima vrednost 1500.
Istorijski gledano prvo su se pojavili ovakvi brojni sistemi. Rimski brojni sistem koristi se za obeležavanje (spratova, poglavlja u knjigama …) ali ne i u matematici. Jasno je da bi bilo naporno izvođenje aritmetičkih operacija sa rimskim brojevima kao i zapisivanje velikih brojeva, zbog toga se ovaj sistem nije ni razvio u tom smeru već je tu ulogu preuzeo pozicioni brojni sistem.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET