Opreativni sistemi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Opreativni sistemi". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad iz predmeta
Informatika i informatičke tehnologije
Naslov rada:
Operativni sistemi
1.UVOD 1
2.OPERATIVNI SISTEM 1
3. ISTORIJA OPERATIVNIH SISTEMA 2
4. FUNKCIJE OPERATIVNOG SISTEMA 4
5. KARAKTERISTIKE OPERATIVNIH SISTEMA 5
5.1. Karakteristike operativnih sistema 5
5.1.2. Poželjne osobine operativnog sistema 6
6. VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA 7
6.1. Klasifikacija prema broju korisnika i procesa 7
6.2. Klasifikacija prema nameni i načinu obrade poslova 7
6.3. Klasifikacija prema funkcionalnim osobinama računarskog sistema 8
6.4. Vrste računarskog okruženja 10
7. OPŠTI PREGLED STRUKTURE OPERATIVNIH SISTEMA 11
7.1. Operativni sistemi unix i linux 11
7.1.2. Vrste unix sistema 12
7.1.3. LINUX 12
7.1.4. GNU/LINUX I OPEN SOURCE 13
7.1.5. Distribucije Linuxa 13
7.1.6. Opšti pregled strukture Linux sistema 14
8. OPERATIVNI SISTEMI DANAŠNJICE 14
8.1. UNIKSOLIKI SISTEMI 14
8.2. MICROSOFT WINDOWS 15
8.3. DRUGI OPERATIVNI SISTEMI 16
UMESTO ZAKLJUČKA
9. UBUNTU (Linux distribucija) 16
9.1.ISTORIJA I RAZVOJ 16
9.2. Karakteristike 17
9.3. Upotrebljivost 17
9.4. Distribucija 17
9.5. Pristupačnost 17
9.6. Zajednica i "humanost" 17
9.7. Klasifikacija paketa i podrška 18
9.8. Razvoj 18
9.9. Varijante 18
Literatura
1. UVOD
Računarski sistem je složen skup tehničkih uređaja (hardvera), programa koji zadaju instrukcije hardveru, i podataka koji se obrađuju. Ljudi koji koriste računare, bilo kao operateri, programeri ili projektanti, u radu se pridržavaju različitih formalnih i neformalnih procedura.
Programi prevodioci (engl.compilers) omogućavaju ljudima da programe pišu na jeziku koji razume čovek, i da ih zatim prevedu na mašinski jezik, tj. na jezik koji razume mašina.
Povezivači (engl.linkers) i punioci (engl.loaders) omogućavaju sprezanje više mašinskih programa u jednu programsku celinu. Ta celina se može upotrebiti više puta i uvek se smešta na razne lokacije u memoriji. Pri tome, treba odgovoriti na sledeća pitanja:
• Kako se više programa može istovremeno smestiti u memoriju?
• Ko će izabrati koji će program biti u memoriji?
• Koji će program i kada koristiti procesor?
• Kako ćemo obezbediti da svaki program dobije resurse?
Operativni sistem sadrži odgovore na sva ova pitanja.
2. OPERATIVNI SISTEM
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET