Nastanak i razvoj interneta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nastanak i razvoj interneta". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Београду – Саобраћајни Факултет
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Предмет: Рачунарство и информатикаТема: Настанак и развој Интернета
Садржај
Увод................................................................................................................3
Настанак и развој функционисања мреже.............................................3
Историја Интернета....................................................................................4
Интернет у Србији......................................................................................5
Протоколи и адресе.....................................................................................6
Структура мреже.........................................................................................8
Апликације и корисници...........................................................................9
Сервиси.......................................................................................................10
Електронска пошта..................................................................................10
WОRD WIDE WЕB (WWW)....................................................................11
Закључак…………………………………………………………….…....13
Увод
Да бисмо боље схватили значај Интернета у савременом свету, неопходно је да се упознамо са његовим настанком и развојем, структуром, и системом протокола и адреса без којих би његово функционисање било немогуће. Поред тога, неопходно је узпознати се и са апликацијама и корисницима Интернета. .
 Настанак и развој функционисања мреже
Интернет је инфраструктура која повезује рачунаре путем телекомуникација. Настао је 1969. године, када је pseudo–независна Агенција за напредне истраживачке пројекте (Advanced Research Projects Agency — ARPA), коју је основала америчка влада при Министарству одбране Сједињених Држава у циљу развоја стратешких пројеката из области комуникација, финансирала малу групу рачунарских програмера и електронских инжењера да редизајнирају начин на који рачунари функционишу. Резултат ових напора био је ARPANET прва рачунарска мрежа. ARPANET је замишљен као мрежа која је требало да обезбеди комуникацију војних лабораторија, владиних бироа и универзитета, на којима се реализују бројни пројекти од интереса за армију. Током седамдесетих година ARPANET је постојано растао, да би га 1975. у потпуности преузело Министарство одбране, претворивши га у садашњу DDN (Defense Data Network — DDN). Интернет, наследник ARPANET –а, основан је 1980. године од стране Националне фондације за науку (National Science Foundation — NSF), а обухватио је на десетине хиљада истраживача и студената, из приватног сектора и са универзитета, који су били повезани на ову мрежу преко рачунарских центара у својим институцијама. 
Седам година касније, Интернет је повезан са ARPANET/DDN мрежом и тако је настао NSFNET. Ова мрежа је у почетку окупљала углавном академске институције широм Сједињених Америчких Држава, а прикључиле су јој се и NASA и друге државне агенције. Отприлике у исто време, 1978. и 1979. године, ширио се и USENET, конференцијски систем преко кога су (у почетку) студенти и професори америчких универзитета размењивали мишљења о разним стручним и неформалним темама. IBM је 1977. године основао BITNET, мрежу на коју је прикључио најпре универзитетске рачунаре из Сједињених Држава, а касније и из Европе (пројекат EARN) и других крајева света. 
Повезивање рачунара у мрежу је, наравно, било интересантно и комерцијалним организацијама које су се, током осамдесетих година, повезивале на разне начине. Национална фондација за науку (NSF) је 1990. године представила пројекат умрежавања разних организација и њихових постојећих мрежа, најпре на националном, а потом и на глобалном нивоу. Задатак је био да се повеже ЕARN, који је постојао у многим државама, ЈANET из Велике Британије, NORDUnet који је постојао у скандинавским земљама, FUNET из Финске итд. На овај начин настао је Интернет какав данас познајемо. Он није без разлога прозван „мрежом свих мрежа" — саставни делови при изградњи Интернета нису били појединачни рачунари већ комплетне рачунарске мреже организоване на најразличитије могуће начине. Једино заједничко свим овим мрежама био је протокол за комуникацију, TCP/IP.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET