Memorije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Memorije". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Семинарски рад из рачунарства и информатике
Меморије
1. Основне концепције, класификација меморија
Меморија је дигитални систем који памти одређене количине бинарних, односно бинарно кодираних података. Памћење података битна је функција сваког сложенијег дигиталног уређаја. Дигитални уређаји јесу уређаји за обраду информација. Информације пре обраде треба негде сачувати, и то тако да их уређај може брзо и једноставно дохватити. Треба такође запамтити међурезултате за употребу у каснијим операцијама, те низ константи које су за то потребне. И, коначно, резултате обраде треба, пре преузимања корисника, на дуже или краће време сачувати или меморисати. Многи се подаци данас трајно архивирају само електронским методама уместо традицијоналног уписивања или оба начина паралелно. За рад електронског рачунара потребно је, такође осигурати, и памћење инструкција, тј програма који управљају специфичном обрадом неких података. Осим апликативних програма за рад модерних компјутера посебно је важан скуп програма који омогућава функционисање самог рачунарског система. Тај тзв. оперативни систем треба такође меморисати. Сврха ових неколико примера била је да се илуструје изузетна важност памћења података, али и различита употреба из које ће произилазити и различити захтеви на техници параметара меморије. Као последица тога развили су се врло разнолики типови меморија, прилагођени за посебне задатке.
Основна јединица информације која се памти у меморији јестe МЕМОРИЈСКА РЕЧ. За памћење речи потербан је регистар. Да би се упамтио одерђени број речи, треба имати исто толико регистара. Меморија се, дакле, сатстоји од одређеног броја регистара. Елемент меморије који памти податак од једаног бит-а назива се МЕМОРИЈСКИ ЕЛЕМНТ или МЕМОРИЈКСА ЋЕЛИЈА. Постоје врло различити медији и склопови којима се то може постићи. Једна од основних карактерстика по којој се меморије разликују је технологија израде ћелија за памћење. Данашње меморије се могу по тој основи разврстати у следеће главне групе:
• полупроводничке меморије (биполарне и МОСФЕТ)
• магнетне меморије - непомични медији (ферити, танки филм)
• магнетне меморије - покретни медији
• магнетооптичке меморије
• оптичке меморије
Постоје још и неке друге физикалне појаве и технички уређаји на којима се могу заснивати меморије, као што су линије за кашњење, фероелектрицитет, суправодљивост, катодне цеви итд.
Свака меморија мора имати делове који обављају следеће три основне фунције:
• памћење једног бита (за сваки бит по једна ћелија)
• приступ подацима
• читање и писање
Пожељно је да ћелија троши што мање енргије за одржавање стабилног стања. Ћелије које без утрошка енергије могу остати у стабилном стању по вољи дуго зову се постојане ћелије, а од њих израђене меморије зову се постојане меморије. Супротно постојаним меморијама су непостојане меморије, односно меморије које троше енергију за одржавање информација. Као последица тога такве меморије губе информацију ако престане напајање. Магнетне меморије су пример постојаних, а полупроводничке са бистабилом непостојаних меморија.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET