Kompjuterski virusi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kompjuterski virusi". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad iz predmeta Savremene medijske tehnologije
Tema: Kompjuterski virusi
Sadržaj
1. ŠTA SU KOMPJUTERSKI VIRUSI................................................................... 3
Aktiviranje kompjuterskih virusa................................................................... 3
2. KLASE VIRUSA .................................................................................................4
2.1. Internet virusi................................................................................................ 4
3.WORM (CRV) I TROJANSKI KONJ.................................................................. 4
3.1. Worm............................................................................................................ 4
3.2. Trojanski konj............................................................................................... 5
4. ANTIVIRUSNI PROGRAMI.............................................................................. 6
4.1. Vrste antivirus programa ............................................................................. 6
5. ZAŠTITA OD VIRUSA........................................................................................6
LITERATURA..........................................................................................................8
Šta su kompjuterski virusi?
Kompjuterski virusi su mali programi koji imaju za cilj nanošenje štete tj. zloupotrebu. Nazvani su tako jer imaju sposobnost razmnožavanja (sami sebe iskopiraju na više mesta na disku ili disketi). Prvi virusi su bili programi koji su ispisivali zanimljive, propagandne ili duhovite poruke na monitoru. Nisu bili destruktivni, tako da nije bilo potrebe razvijati neku posebnu zaštitu. No, stvari su se ubrzo promenile. Kasnih 80-tih, računarski virusi bili su delovi koda prikačeni na program kao što su bile igre ili tekst procesori. Bili su dizajnirani tako da se izvršavaju kada se pokrene neki od tih programa. Upisivali su se u memoriju i tražili pogodno tlo za širenje. Ukoliko bi pronašli ono što traže, počeo bi njihov rad koji se može manifestovati na više načina. Vremenom su tvorci virusa postajali kreativniji, jer su učili nove 'trikove'. Jedan od boljih bila je mogućnost upisivanja virusa u memoriju, tako da bi ostajao onoliko dugo koliko bi računar bio uključen. To je virusu omogućavalo masovnije replikovanje. Drugi zanimljiv trik bila je mogućnost inficiranja boot sektora floopy ili hard diska. To je deo diska koji sistem prvo čita nakon uključuvanja računara. Danas je širenje virusa po ovoj osnovi višestruko umanjeno, jer programi za zaštitu od virusa čuvaju boot sektore, a i razmena programa odvija se putem CD-a ili Interneta. CD ne može biti modifikovan što značajno smanjuje mogućnost širenja virusa. Ipak, ukoliko se podaci pre snimanja na CD ne provere, postoji šansa da se i virus 'snimi' s njim.
Aktiviranje kompjuterskih virusa
Svaki postupak u računaru sprovodi se izvršavanjem nekog programa. Savremeni računari mogu izvršiti širok spektar programa za različite namene i pri tome je moguće odjednom pokrenuti i koristiti i više od jednog programa. Namena nekog programa određena je u trenutku njegovog pisanja, što omogućava da se osim korisnih programa napišu i štetni, odnosno opasni programi koji će zapravo uništavati podatke ili na neki drugi način oštetiti informacije na računaru. Korisnik pokreće ove programe nesvesno i potpuno neprimetno. Na ekranu se ne pojavljuju nikakve informacije o tome da je program pokrenut niti će podatak o tome na bilo koji način biti vidljiv korisniku. Korisnik će delovanje ovog programa primetiti tek po posledicama, odnosno nakon što je šteta već učinjena. Virus se ne mora odmah aktivirati, nego može biti tempiran na tačno određeni datum, dan u sedmici, vreme ili kad se ispuni neki drugi uslov. U novije vreme jako je porasla upotreba Interneta pa su se razvili i novi postupci širenja virusa. Danas se u tu svrhu uglavnom koriste različite slabosti i greške u sigurnosnim sistemima računara pa se virusi šire uz zapis koji se prenosi Internetom kao dodaci uz elektronsku poštu i slično.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET