Kompjuterska memorija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kompjuterska memorija". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO
“JANIĆIJE I DANICA KARIĆ”
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Tema: KOMPJUTERSKA MEMORIJA
LJILJANA ŽIVKOVIĆ
VALJEVO, 01.03.2006.god.
1.3 KOMPJUTERSKA MEMORIJA
Količina i tip memorije koju kompjuter poseduje zavisi od njegove opšte upotrebe, često je pod uticajem programa i rada koji izvodi, brzine kao i cene mašine i procesnih podataka. Postoje dve osnovne kateorije kompjuterske memorije. Prva je primarni skladišni prostor tako nazvan zbog male količine podataka i informacija koje se tu skladište i bivaju odmah korišćeni od CPU. Druga je sekundarni skladišni prostor gde se skladište veće količine podataka i informacija (ili čitav softver, na primer) na duži vremenski period.
KAPACITET MEMORIJE
bit- skraćenica za binarnu jedinicu (0s i 1s), jedini podatak koji CPU može da procesuira
byte (bajt) – podatak koji čini niz od 8 bitova, potreban da bi se prikazao bilo koji od alfanumeričkih karaktera ili jednostavna matematička operacija
Kao što je već navedeno, CPU procesuira samo 0s i 1s. Svi podatci prevedeni su kompjuterskim jezicima u serije ovih binarnih jedinica ili bitova. Određena kombinacija bitova pretstavlja neki alfanumerički karakter ili prostu matematičku operaciju. Osam bitova potrebno je da bi se pretstavio bilo koji od ovih karaktera. Ovaj niz od 8 bitova poznat je kao byte (bajt). Kapacitet skladišnog prostora kompjutera meri se u bajtovima. (Bitovi se koriste kao jedinica mere samo za telekomunikacione kapacitete, kao npr. koliko miliona bitova u sekundi može biti poslato preko nekog medija.)
Redosled kapaciteta memorije je sledeći:
▪ Kilobyte (kilobajt). Kilo znaši hiljadu pa je kilobajt (KB) otprilike hiljadu bajtova. U stvari, kilobajt 1,024 bajta.
▪Megabyte (megabajt). Mega znači milion, pa je megabajt (MB) otprilike milion bajtova (1,048, 576, ili 1,024 x 1,024 da budemo precizni). Većina personalnih računara ima stotine megabajta RAM memorije ( iz kategorije primarnog skladišnog prostora koji je objašnjen u rethodom delu).
▪ Gigabyte (gigabajt). Giga znači milijardu; gigabajt (GB) je zapravo 1,073,741,824 bajta (1.024 x 1,024 x 1,024 bajta). Kapacitet skladišnog prostora na hard drajvu ( tip sekundarnog skladišnog prostora) na modernim personalnim računarima često ima mnogo gigabajta.
▪ Terabyte (terabajt). Hiljadu milijardi bajtova (odnosno, 1,078,036,791,296 bajtva) obuhvata jedan terabajt.
15
▪ Petabyte (petabajt). Otprilike 10 bajta.
18
▪ Exabyte (eksabajt). Otprilike 10 bajta.
Da biste stekli osećaj za ove količine razmotrite sledeće primere. Ako vaš kompjuter ima 512 MB RAM memorije (kategorija primarnog skladišno prostora) on može da skladišti 536,870,912 bajta podataka. Pisana reč u proseku sadrži 6 bajtova što bi značilo da vaš kompjuter može skladištiti 90 miliona reči. Ako vaš kompjuter ima 120 GB kapaciteta skladištenja na hard drajvu (kategorija sekundarnog skladišnog prostora) i stranica prosečnog teksta ima 2,000 bajta, vaš kompjuter može skladištiti nekih 60 miliona stranica teksta.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET