Istorija računara | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Istorija računara". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
1 Uvodni dio
Vijekovima su ljudi pokušavali da olakšaju i ubrzaju izračunavanje matematičkih problema. U IX vijeku se pojavilo mnoštvo novih teorija u oblasti matematike i fizike, koje nisu mogle biti proverene zbog zamašnosti matematičkih proračuna.
Razvoj nauke i tehnike, u prvom redu elektronike odnosno elektronskih komponenti uslovio je razvoj računara. Otkrivanje elemenata kao što su elektronske cijevi, tranzistori i sl. imalo je za posledicu proizvodnju novih vrsta (generacija) elektronskih računara.
Pojavom kompjutera (elektronskih uredjaja za skladištenje i obradu podataka) ubrzan je tehnološki i informativni razvoj civilizacije. Za razliku od od pronalazaka za koje se tačno zna ko ih je i kada izumio, za kompjuter se teško može imenovati samo jedna osoba kao pronalazač.
Kao začetnik informatike smtra se Britanac Čarls Bebidž (Charles Babbage, 1791-1871) Slika 1.1. On je izmislio diferencijalnu i analitičku mašinu za računanje.
Charles Babbage se rodio 1791. godine u Engleskoj. Poput većine naučnika naslijedio je veliko bogatstvo (samo su se bogati mogli baviti naukom), koje je na kraju sasvim potrošio.Na ideju o stvaranju mašine za računanje došao je prilikom razmišljanja o dugotrajnom i veoma napornom poslu, izračunavanja logaritamskih tablica. Nije dugo razmišljao, pa je već 1821. godine u glavi imao osnovnu šemu uređaja, koji je i iznio pred Kraljevsko astronomsko društvo 1822. godine. Na osnovu demonstracije prvi je dobio "zlatnu medalju"- podstaknut tim uspjehom krenuo je na izgradnju prve računske mašine.
Slika 1.1.
Čak i najpovršnija šema ovog uređaja izgledala je zastrašujuće složeno, a sastojala se od mnogobrojnih zupčanika i osovina. Babbage je zamislio da diferencijalna mašina na kraju i odštampa matematičke tablice. Na svom imanju je sagradio veliku radionicu i zaposlio radnike od kojih je zahtjevao stroge tolerancije u izradi zupčanika, osovina, tačkica... Već nakon nekog vremena počeli   su se javljati problemi, minijaturni uređjaj koji je prikazao Astronomskom drustvu služio je samo za demonstraciju i kod njega se manje nepravilnosti nisu odražavale na ukupan rad mašine. Ali, kod velike diferencijalne mašine stvari izgledaju potpuno drugacije: niz malih nepravilnosti se zbraja, pa sve zavrsava blokiranjem cijelog uređaja.
Nakon puno izgubljenih godina rada i ogromne količine izgubljenog novca, Babbage odustaje od projekta 1833. godine. Da je Babbage samo malo zastao i razmislio, zaključio bi da su njegove misli sto godina ispred svog vremena. Ali, njegov mozak nije mirovao, krenuo je u razvoj tzv. "analitičke mašine" , i u tom trenutku rođen je princip rada kompjutera.
Slika1.2
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET