ICT u nastavi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "ICT u nastavi". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Крагујевцу
Факултет педагошких наука у Јагодини
Семинарски рад:
ICT у настави
Ментор: Студент: Данимир Мандић
Јагодина, 2013.
УВОД
Како је време у којем живимо обележено великим променама у науци и техници, а посебно у области информационих и комуникационих технологија, створени су услови и за модернизацију наставног процеса. Модерно друштво захтева од појединца да самостално прикупља информације, да управља њима, анализира их и претвара у употребљиво знање. У нашим школама још увек је заступљен традиционални разредно – часовни систем, у којем наставник има доминирајућу улогу у преношењу знања на ученике. Доминантан положај овом систему наставе омогућила је његова економичност и систематско испуњавање васпитно – образовних задатака. Међутим, управо у његовим позитивним карактеристикама налазе се велике слабости. Квалитет рада традиционалне школе не може у довољној мери да задовољи потребе савременог друштва. Оваква школа, настава и васпитање сувише су удаљени од живота и не одговарају савременим друштвеним потребама.
НЕДОСТАЦИ ТРАДИЦИОНАЛНЕ НАСТАВЕ
Недостаци традиционалне наставе се посебно огледају у домену индивидуализације наставе и учења, подизања унутрашње и спољашње мотивације, и реалнијег и објективнијег вредновања знања ученика.
У разредно - часовном систему ученик је у позицији објекта, а не субјекта наставе. Као објекат у настави ученик се развија под диктатом васпитних циљева и њихових остваривања у којима је ученик пасиван, а као субјекат наставе ученик је личност која се развија на основу својих способности, укључује психичку активност. Традиционална настава захтева од ученика репродукцију знања, а не активну изградњу знања. Суштина традиционалне наставе и учења је активност наставника, а не ученика.
Једна од карактеристика традиционалне наставе свакако је низак степен мотивисаности ученика. Мотивисаност ученика је фактор који најјаче утиче на процес учења. У традиционалној настави доминира спољашња мотивација. Ученици су најчешће мотивисани жељом да задовоље очекивања наставника, родитеља, да добију добре оцене због даљег школовања, али често и жељом да се не осрамоте пред вршњачком групом. У традиционалној настави развијање унутрашње мотивације ученика није примарни циљ. Ученици су веома пасивни, њихова активност се своди на праћење излагања наставника. Ученици тада ретко увиђају да су одговорни за своје учење, јер најчешће немају активну улогу у извршавању појединих задатака. Унутрашња мотивација ученика слаби и услед неусклађености наставе са потребама и могућностима ученика.
Најзаступљенија метода у традиционалној настави је предавачка метода, која код ученика развија механичко памћење где је акценат на репродуковању, а не на примени знања, вештина и способности.
У традиционалној настави фаворизује се учење из књига и пуко механичко меморисање, уместо да се инсистира на самосталном проналажењу информација и њиховом анализирању како би се дошло до примењивог и стваралачког знања.
У традиционалној настави не постоји могућност приказивања информације на више начина. Тако се занемарује један од основних дидактичких принципа, а то је принцип очигледности где се инсистира на томе да ученик сазнаје стварност са више чула.
У традиционалној настави уџбеник је основни, а често и једини извор знања. Уџбеници су системски сређена знања која су ученику увек доступна. Ова метода је економична, њоме се развијају самосталност и интересовања. Међутим, метода рада на тексту није прилагођена индивидуалним способностима ученика јер је садржај уџбеника исти за све ученике.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET