fizički sloj osi modela | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "fizički sloj osi modela". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
ВИСОКА ПОСЛОВНА СКОЛА СТУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ-ДИМИТРОВГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ
ТЕМА: ФИЗИЧКИ СЛОЈ OSI МОДЕЛА
СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Ћирић Мирослав 58/07III Др.Александар Закић
Октобар 2009год. Димитровград
Литература:
Андрев С. Тененбаун, Рачунарске мреже, Микро књига, Београд, 2005.
http//www.microsoft.com
1.Увод
Најнижи слој ОСИ модела бави се протоколима везаним за физички део рачунарске мреже и омогућава комуникацију рачунара. Физички слој врши пренос битова кроз физички медијум. Физички слој омогућава пренос свих сигнала између машина које комуницирају. Он врши разматрање сигнала, мрежних каблова и репетитора.
2.1. Сигнал
Сигнали могу бити дигитални и аналогни.
Код дигиталних ниво сигнала може бити вредност из неког коначног скупа. Ови сигнали се заснивају на бинарном систему, тако да је 0 логичка нула, а 1 логичка јединица.
Код аналогних сигнала вредност се дефинише непрекидним физичким величанама.
2.2. Асинхрона и синхрона комуникација
Асинхрона комуникација је најчешћа у свету јер се врши преко телефонске линије. Код ове комуникације подаци се шалју серијски, и због тога није синхронизована. Сваки знак код ове комуникације се претвара у низове битова. Асинхрони пренос података је врло спор, а комуникационе перформансе зависе од брзине сигнала и пропусне моћи.
Синхрона комуникација је заснована на слању битова синхронизовано помоћу специјалних знакова и у оквирима. Разлика између ове две комуникације је то што синхрона формира блокове података, додаје контролне информације и проверава их, а асинхрона не.
Основни протоколи за синхрону комуникацију су:
СДЛЦ
ХДЛЦ.
Синхрони уређаји су скупљи и прилагођени и користе се у дигиталним комуникацијама.
2.3. Пренос сигнала
Пренос сигнала у ЛАН мрежама се врши преко:
А) пеноса у основном опсегу
Б) широкопојасног преноса.
2.4. Бежичне мреже
Бежичне мреже се деле намреже за повезивање система, бежичне локалне мреже и бежичне регионалне мреже.
Код бежичних мрежа подаци се могу пренети помоћу:
Инфрацрвених зрака
Ласерских зрака
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET