Familija procesora Intel | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Familija procesora Intel". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

JU SREDNJA ELEKTRO-EKONOMSKA SKOLA
MATURSKI RAD
Predmet: Računari
Tema: Familija procesora Intel
Učenik: Nebojša Šebek
Bijelo Polje, Jun 2010
SADRŽAJ
1.Uvod…………………………………………………………………..……………….3
2.Funkcije procesora…………………………………………………………...……...4
3.Istorijat i razvoj procesora………….…………………………………….....……...5
4.Arhitektura procesora ……………………………………...…………………….....7
5.Veza sa matičnom pločom………………………………………………………....9
6.Pentium procesori……………………………………………….…………...…….11
7.Zaključak…………………………………………………………………………….13
8.Literatura…………………………………………………………………………….14
Uvod
Procesor ( u stvari kratak oblik za riječ mikroprocesor, koji se često zove i CPU ili centralna procesorska jedinica) predstavlja središni sastavni dio PC računara . Ova vitalna komponenta na neki način odgovorna za sve što radi PC računar . Procesor pored ostalog određuje koji operativni sistem će se upotrijebiti, koji softverski paket može da radi na PC računaru, koliko mu je električne energije potrebno i koliko će sistem biti stabilan . Procesor takođe uglavnom određuje i koliko će cio sistem da košta: što je procesor noviji i moćniji, mašina će biti skuplja.
Osnovni dijelovi procesora su:
Jezgro
L2 cache
L1 cache (instrukcijski)
L1 cache (informacioni)
Logički čip
Memorijska sabirnica (BUS)
FSB
Pinovi (“noge procesora”)
Utor (nalazi se na matičnoj ploči) {socket 940, 462, 939, 780, 754, 370, 478…}
Brzina se rada procesora kvantitativno ne mjeri u megahercima, kako se standardno označavaju, nego u flopovima . Na starim računarima je postojao i matematički koprocesor, koji je omogućavao operacije sa pomičnim zarezom, a danas je to sastavni dio samog centralnog procesora . Da bi se ubrzao računar processor ima svoju priručnu memoriju (Cache) za podatke i instrukcije iz koje moze dohvatiti puno brže nego iz glavne memorije . Procesoru je moguće dići radni takt iznad nazivnog te samim time efektivno povisiti performanse . Ta se metoda naziva OVERCLOCKING . No, krajnji rezultat može biti uništenje procesora . Ta metoda je zapravo sasvim suvišna za računare koji imaju slabe operativne dijelove jer nećemo za tih 15% dobiti skoro ništa . Brzina procesora se mjeri u MFLOPS (Mega Floating-point Operations per Second), a ne u megahercima (MHz) ili gigahercima (GHz) kako je uobičajeno . Stariji način mjerenja je bio MIPS (Million Instructions per Second) .
Funkcije procesora
Procesor (centralni processor, centralna jedinica) predstavlja programski upravljan digitalni uređaj koji obavlja sledeće funkcije:
na osnovu instrukcija obrađuje podatke izvršavanjem nad njima relativno prostih operacija-mašinskih operacija;
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET