Elektronsko bankarstvo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Elektronsko bankarstvo". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Ekonomski Fakultet
Seminarski rad iz Poslovne informatike
Tema: Ekonomsko bankarstvo
UVOD
INTERNET
1.1 Pojam I struktura
Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija omogucio je razvoj novih servisa za prenos podataka i ukljucenje u globalna informaciona trzista. Pojava World Wide Web-a u okviru interneta omogucila je jednostavan rad na mrezi i jednostavno i jeftino objavljivanje i sirenje informacija. “Internetski nacin zivota” ili “Internetski nacin rada” su novi nacini zivota i rada prosireni iskoriscavanjem prednosti digitalnih uredjaja, digitalnih veza, i digitalnih informacija, po recima Bil Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog inter-aktivnog strateskog razmisljanja.
Osnove interneta postavljene su sezdesetih godina u Americi, iako se internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina proslog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreze je ARPANET (Advaced Rasearch Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za sirenje mreze od znacaja je definisanje komunikacionog protokola TCP (Tronsmission Control Protocol/ Internet protokol) 1974, sa konacnom verzijom 1978. Projekat u razvoju interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruzenja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.
Na pocetku novog milenijuma Internet postaje globalna mreza. Iako internet deluje kao jedinstvena svetska mreza, rec je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika, iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni postuju.
Tehnički aspekt
Tehnicki Internet se opisuje kao “mreza svih mreza”, koja jedinstveno radi na globalnom nivou, iako ima mnogo racunarskih mreza koje nisu ukljucene u Internet. Internet je globalna racunarska mreza koja se sastoji iz hiljada medjusobno povezanih mreza koje za medjusobno komuniciranje koriste TCP/IP protocol. Ovaj protocol je omogucio univerzalnost povezivanja racunara razlicitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrzeznog povezivanja. Delovi intreneta za posebne namene i posebno zasticeni su “intranet” i “ekstranet”.
Intranet predstavlja izolovani, kompanijski Internet ciji su servisi organizovani za podrsku tekucem poslovanju.
Ekstranet predstavlja one “intranet” sisteme koji koriste Internet kao spoljasnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim komunikacionim sistemima (korisnika ili poslovnih partnera).
Ekstranet u funkciji veze medjusobno udaljenih delova kompanijskog informacionog sistema naziva se Virtuelan privatna mreza- VPN.
Za razliku od intraneta koji je najpogodniji za zaposlene unutar poslovnog sistema, ekstraneti rade van poslovnog sistema, povezujuci dobavljace, distributere i kupce sa tom istom intranet informacijom iz poslovnog sistema.
Intrenet- platforma savremenog poslovanja
Internet je u sustini mnogo vise od racunarske mreze, njegova sustina je u tome sto Internet moze da pruzi primenom u poslovnom procesu i zato se koristi termin “internet tehnologije”. Tek njihova primena cini Internet “trzistem informacija”, podrskom “istrazivackim delatnostima” i “poslovnim aktivnostima”.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET