Elektronska pošta i email klijenti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Elektronska pošta i email klijenti". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovna informatika
ELEKTRONSKA POŠTA I E-MAIL KLIJENTI
S A D R Ž A J
Strana
UVOD 3
1. ELEKTRONSKA POŠTA I E-MAIL KLIJENTI 4
1.1. Istorija razvoja elektronske pošte 4
1.2. E-mail protokoli 5
1.3. E-mail klijenti 6
1.3.1. Outlook Express 8
1.3.2. Webmail i kreiranje naloga e-pošte 15
1.4. Elektronska pošta kao jedan od načina prenosa malware-a, phishing-a i spam-a 18
1.4.1. Malware 18
1.4.2. Phishing 20
1.4.3. Spam 21
ZAKLJUČAK 22
L I T E R A T U R A 23
UVOD
Elektronska pošta, e-pošta, ili kolokvijalno i-mejl, mejl (engl. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. Ime predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, gde poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme.
Programi (klijenti) za rad sa elektronskom poštom se zasnivaju na editoru teksta za sastavljanje poruka, čijom primenom se poruka priprema za slanje, mehanizma za slanje i primanje poruka i čitača primljenih poruka. Pored e-mail klijenata u vidu aplikacija, postoji i drugi način pripreme, slanja, primanja i čitanja elektronske pošte, koji je baziran na web interfejsu – Webmail, a o kome će kasnije biti nešto više rečeno, kao i o pojedinim e-mail klijentima. Poruka se šalje primaocu na osnovu njegove adrese elektronske pošte. Poruka se može poslati jednom ili više primalaca odjednom. Poslate poruke se čuvaju u elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koje se nalazi na serveru pružaoca usluga elektronske pošte (provajderu, ili internet servisu), sve dok primalac ne uputi zahtev za prijem e-pošte na lokalni računar. Gotovo svi internet provajderi u svojoj ponudi imaju i e-mail servis.
Osim brzine kojom elektronska pošta putuje postoje još neke značajne prednosti. Ako smo napisali pogrešnu adresu, poruka će nam se vratiti s objašnjenjem da takva adresa ne postoji ili da se poruka ne može dostaviti. E-mailom najčešće se šalju tekstualne poruke, vrlo često osobnog karaktera koje jedna osoba na mreži šalje drugoj (visok nivo privanosti). Za razliku od obične pošte koja je samo sled pisama koje ljudi razmenjuju, kod elektronske pošte možemo uključiti delove prethodnih poruka, pa i celu poruku, kako bi se osoba koja čita našu poruku lakše prisetila o čemu se radi. Nadalje, e-mailom mogu se poslati svi tipovi datoteka. Sa pojavom širokopojasnih mreža (ADSL, kablovski broadbend, bežični, satelitski internet, itd.) kod kojih brzine protoka informacija idu od 128/64 Mb/s (upload/download) pa sve do nekoliko megabita po sekundi, datoteke relativno velikog obima (limit zavisi od provajdera i ide do desetak megabajta) se mogu slati za veoma kratko vreme, što do skora nije bilo moguće. Na taj način elektronska pošta omogućava komunikaciju među ljudima, bitno bržu od obične pošte, ali i jeftiniju od telefona.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET