Elektronska ekonomija - Elektronska trgovina kao segment e-ekonomije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Elektronska ekonomija - Elektronska trgovina kao segment e-ekonomije". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Predmet: Međunarodna ekonomija
Tema: ELEKTRONSKA EKONOMIJA
Elektronska trgovina kao segment e-ekonomije
UVOD
Definisanje elektronske ekonomije
ELEKTRONSKA TRGOVINA
Uvod i definicija
Značaj elektronske trgovine
Faze razvoja
Neke alatke e-trgovine
Server elektronske trgovine
Sistemi plaćanja, u elektronskoj trgovini
Procesorske aplikacije za plaćanje u elektronskoj trgovini
Tehnološki standardi elektronske trgovine
Pravno regulisanje
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
LITERATURA
UVOD
Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su za relativno kratko vreme postale važan element u sistemu ekonomije, isovremeno ga pozamašno transformišući. E-trgovina je samo primer rađanja jednog novog ekonomskog sistema, odnosno “nove-“, informacione- ili E(lektronske)-ekonomije, fenomena čije vreme tek dolazi, a koga između ostalog karakteriše sledeće: sve veće vrednovanje znanja, prebacivanje značaja sa materjalnog na neopipljivo, omogućavanje da sve više informacija bude naširoko dostupno.
Definisanje elektronske ekonomije
Nova ekonomija, E-ekonomija ili informaciona ekonomija, pojmovi su koji opisuju nove proizvode, usluge i tržišta, povezane s raširenom upotrebom računara, mobilne komunikacije, i posebno, Interneta. Iako ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija e-ekonomije, različiti izvori informacija obiluju vrlo slicnim pokušajima definisanja. Evropska komisija je, sa održanog samita u Briselu marta 2001. na temu E-ekonomija u Evropi, uputila izveštaj Evropskom parlamentu, gde se navodi da je e-ekonomija kraći naziv za “modifikacije u ponašanju ekonomskih subjekata”, koje su posledica velikog spektra mogućnosti, kojeg donose intenzivan razvitak (i sniženje cena) informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), a osobito razvitak Interneta. Na pomenutom samitu, Romano Prodi, predsedavajući Evropske komisije, istakao je da istinska suština e-ekonomije jeste “digitalizacija čitave ekonomske strukture”, odnosno prodiranje informacionih i komunikacionih tehnologija u svaku oblast života.
Prema Prodiju, iako izumi i uvođenje novih tehnologija u ekonomiju jesu osobine modernog društva još od kraja XVIII veka, postoji poseban razlog zboga koga digitalne tehnologije zaslužuju više pažnje od drugih – one imaju sveobuhvatno prodoran uticaj na sve više segmenata ekonomije i promene koje one izazivaju počinju se porediti s Industrijskom revolucijom. One dovode do stvaranja jedne nove ekonomije, koja se shvata kao doba “umrežene inteligencije”, gde informacija u svim oblicima postaje digitalna, “dok se stvaraju novi poslovni modeli i rastuća produktivnost preduzeća” . Ono što je fascinantno kod digitalnih tehnologija jeste način na koji one menjaju tržišta i metode ljudskog rada. Na prvom mestu, one imaju efekat ujedinjavanja tržišta širom sveta. Proizvođači su iznenada u konkurenciji s kompanijama za koje nikad nisu čuli. Drugo, sve se više gubi jasna granica između sektora, pošto digitalne tehnologije u e-ekonomiji integrišu tržišta proizvoda i usluga. Ako, za primer, platite nešto pozivom određenog telefonskog broja, je li to finansijska ili telekomunikaciona usluga? Takođe, još jedna osobina ICT-a jeste fleksibilnost u načinu rada (obavljanju poslova) zaposlenih. Kao primer značajnog uticaja informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) na segmente ekonomije, odlično može poslužiti ekonomija SAD-a od sredine ’90.tih do danas. Neprekidan privredni rast u kombinaciji sa niskom stopom inflacije, kao i sve brža produktivnost i stvaranje novih radnih mesta, posledica su, smatra se, masivnog ulaganja u ICT. Proteklih godina u Evropi, jedino su Holandija i Irska ostvarile značajnija ulaganja u ICT, i kao posledicu zabeležile brži privredni rast i veću produktivnost.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET