Web 2 | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Web 2". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Univerzitet Privredna akademija Novi Sad
Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment
Seminarski rad
Predmet: Osnovi informacionih sistema
Tema: Web 2
Zlatko Holik 74/2010 dr Dragan Soleša
Novi Sad, Januar, 2011
SADRŽAJ
1.Sadržaj 2
2 . Uvod 3
3. Word wide web (WWW) 4
4. Web 2 6
5 . Podela Web 2 7
6. Word wide web, ni stvar, ni mesto 8
7. Web se stalno menja 9
8 . Četiri bitna protokola web-a 11
9 . Zaključak 13
10 . Litetarura 15
UVOD
Da bismo bolje shvatili značaj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamo sa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi njegovo funkcionisanje bilo nemoguće. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i sa aplikacijama i korisnicima Interneta
WORD WIDE WEB (WWW)
World Wide Web sastoji se od informacija koje su uskladištene u posebnom formatu (poznatom kao Hyper Text Markup Language — HTML). HTML informacije mogu se čitati posredstvom specijalnih aplikacija — tzv. veb čitača. Trenutno se u širokoj upotrebi nalaze veb čitači kao što su Google Chrome, Microsoft Internet Explorer, Safari , Netscape Navigator i sl. Dopune i nove verzije ovih programa neprestano se distribuiraju preko Interneta. Informacije koje ostavlja neki korisnik ili organizacija na Internetu zovu se houm pejdž (home page). Lokacija houm pejdža određena je njenom adresom. Na primer, adresa http://www.primer.com ukazuje na upotrebu protokola za prenos hiperteksta (HyperText Transfer Protocol — HTTP) i na lokaciju HTML datoteke. Veb čitač kome je naloženo da ode na ovu adresu koristiće informacije iz HTML datoteke na toj lokaciji da prikaže grafiku, zvuk i tekst na računaru korisnika. Važna karakteristika HTML–a je što on omogućava da reference na druge Internet adrese budu sadržane kao deo HTML datoteke. Kao rezultat toga, moguće je kreirati veze (linkove) ili pokazivače ka drugim računarima. Korišćenje ovakvih veza i pokazivača omogućava korisniku transparentni pregled informacija. Korisnik ne mora da zna gde su informacije uskladištene i može pristupiti informacijama širom sveta za nekoliko sekundi.
Klijent/server arhitektura čini osnovnu implementacionu platformu WWW–a. Podaci su smešteni na WWW serveru. Softver na serveru odgovara na upite WWW klijenata i šalje datoteke klijentima. Klijenti interpretiraju datoteke i predstavljaju informacije na ekranu. Savremeni veb čitači omogućavaju i izvršavanje aplikacionih modula na klijent–računarima. Moduli se pišu u savremenim programskim jezicima od kojih su trenutno najpopularniji Java, JavaScript, i ActiveX.
Komunikacija između klijenata i servera obavlja se putem HTTP protokola, koji je vrlo jednostavan. On omogućava kraće vreme odgovora i manje opterećenje servera. Sa druge strane, veza mora da se uspostavi za svaki upit. Svaki dokument adresiran je na jedinstven način. Jedinstveni lokator resursa (Uniform Resource Locator — URL) sastavljen je od adrese servera, putanje do direktorijuma ili datoteke, i naziva datoteke.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET