Veštačka inteligencija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Veštačka inteligencija". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
Predmet:
Menadžment informacionih sistema
Seminarski rad:
Veštačka inteligencija
Doc. Dr Ilija Šušić Igor Simić
lll-420/08
Banja Luka, 2010.
Sadržaj:
Strana.
UVOD .......................................................................................................................................................... 2
2. ISTORIJAT RAZVOJA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE ...................................................................... 4
3. POJAM VEŠTAČKE INTELIGENCIJE ................................................................................................. 5
3.1. Definisanje pojma veštačke inteligencije .................................................................................... 5
3.2. Pravci delovanja veštačke inteligencije ...................................................................................... 6
3.3. Kritike veštačke inteligencije u filozofskom smislu ................................................................ 6
4. KLASIFIKACIJA VEŠTAČKE INELIGENCIJE .................................................................................. 7
4.1. Klasifikacija prema pristupu rešavanja problema ................................................................. 7
Klasifikacija prema vrsti rešavanja problema .......................................................................... 7
5. CILJEVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE .............................................................................................. 8
5.1. Postignuti rezultati .............................................................................................................................. 9
5.2. Područja primjene vještačke inteligencije ................................................................................ 10
6. Zaključak ................................................................................................................................................ 11
7. Literatura ................................................................................................................................................ 12
UVOD
„Posle pisma, arapskih brojeva, analitičke geometrije i diferencijalnog računa, računar je – prema mišljenju Herberta Sajmona – četvrta istorijska prekretnica u razvitku civilizacije. Da li je to, možda, osokolilo izvesne naučnike da predvide da će veštačka inteligencija nadmašiti ljudsku? „ Čovečanstvo je sebi dalo naučni naziv Homo sapiens – inteligentan čovek - jer su naše mentalne sposobnosti toliko važne za naše svakodnevne živote i osećanja o nama samima. Oblast veštačke inteligencije, takođe VI (artificial intelligence,AI) pokušava da razume inteligentne entitete. Tako, jedan od razloga jednog ovakvog razumevanja je da saznamo više o sebi. Ali za razliku od filozofije i psihologije, čije je interesovanje takođe inteligencija,VI nastoji da izgradi inteligentne entitete kao i njihovo razumevanje. VI je proizvela mnoge značajne i impresivne proizvode čak i u svojoj ranoj fazi razvoja. Iako niko ne može predvideti budućnost u detalje, jasno je da kompjuteri na ljudskim nivou inteligencije (ili bolje) imaju veliki uticaj na naš svakodnevni život i na dalji tok civilizacije.
Veštačku inteligenciju možemo definisati kao naučnu disciplinu pomoću koje se električna računari programiraju za složene zadatke nalik zadacima koji se postavljaju pored čoveka, ali ne nužno na način koji bi ih rešavao čovjek.
Naime, «inteligentno» ponašanje mašina može se temeljiti na nekim njegovim prednostima pred ljudskim mozgom, ali naravno i na njegovim nedostatcima.
Prednost kompjutera jeste u njegovoj mogućnosti da obavlja veliki broj jednostavnih artimetičkih i logičkih operacija u za čovjeka nezamislivo kratkom vremenu.
Kompijuter takođe može potpuno precizno memorisati veliki broj podataka uz brzu mogućnost njihovog pronalaženja u svojoj memoriji. Čovek, naprotiv, takve zadatke obavlja vrlo sporo, neefikasno i uz zamaranje i dosadu.
Nedostižne su prednosti ljudskog mozga pred «inteligencijom» mašina u sposobnosti obavljanja vrlo kreativnih i selektivnih traženja pretraživanja podataka, uz korištenje složenih i ne do kraja determinisanih kriterijuma.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET