Veštačka inteligencija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Veštačka inteligencija". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Alfa Univerzitet
Fakultet za Strateški I Operativni Menadžment
Seminarski rad
Tema: Veštačka inteligencija i PIS
2013
Sadržaj:
SADRŽAJ:..................................................................................................................................................2
UVOD.........................................................................................................................................................3
ŠTA JE TO INTELIGENCIJA...................................................................................................................4
ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA.........................................................................................................5
DEFINICIJA VI.......................................................................................................................................10
SISTEM KOJI SE PONAŠA KAO LJUDI: TJURINGOV TEST...........................................................11
SISTEM KOJI RAZMIŠLJA KAO LJUDI: KOGNITIVNI MODEL PRISTUPA.................................12
RAZMIŠLJATI RACIONALNO: PRISTUP KROZ ZAKONE MIŠLJENJA........................................12
RADITI RACIONALNO:PRISTUP KROZ INTELIGENTNE AGENTE..............................................12
DRŽAVA UMETNOSTI .........................................................................................................................13
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................14
LITERATURA:........................................................................................................................................16
Uvod
„Posle pisma, arapskih brojeva, analitičke geometrije i diferencijalnog računa,računar je – prema mišljenju Herberta Sajmona – četvrta istorijska prekretnica u razvitkucivilizacije. Da li je to, možda, osokolilo izvesne naučnike da predvide da će veštačkainteligencija nadmašiti ljudsku? „
Čovečanstvo je sebi dalo naučni naziv Homo sapiens – inteligentan čovek - jer sunaše mentalne sposobnosti toliko važne za naše svakodnevne živote i osećanja o namasamima.Oblast veštačke inteligencije, takođe VI (artificial intelligence,AI) pokušava darazume inteligentne entitete.Tako, jedan od razloga jednog ovakvog razumevanja je dasaznamo više o sebi. Ali za razliku od filozofije i psihologije, čije je interesovanje takođeinteligencija,VI nastoji da izgradi inteligentne entitete kao i njihovo razumevanje. VI je proizvela mnoge značajne i impresivne proizvode čak i u svojoj ranoj fazi razvoja. Iako nikone može predvideti budućnost u detalje, jasno je da kompjuteri na ljudskim nivou inteligencije(ili bolje) imaju veliki uticaj na naš svakodnevni život i na dalji tok civilizacije.Veštačka inteligencija je podoblast računarstva. Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje programa (softvera), koji će računarima omogućiti da se ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisati intelignentim. Prva istraživanja se vežu za same koreneračunarstva. Ideja o stvaranju mašina koje će biti sposobne da obavljaju različite zadatkeinteligentno, bila je centralna preokupacija naučnika računarstva koji su se opredelili zaistraživanje veštačke inteligencije, tokom cele druge polovine 20. veka. Savremenaistraživanja u veštačkoj inteligenciji su orjentisana na ekspertske i prevodilačke sisteme uograničenim domenima, prepoznavanje prirodnog govora i pisanog teksta, automatskedokazivače teorema, kao i konstantno interesovanje za stvaranje generalno inteligentnihautonomnih agenata.Veštačka inteligencija kao pojam u širem smislu, označava kapacitet jedne veštačketvorevine za realizovanje funkcija koje su karakteristika ljudskog razmišljanja. Mogućnostrazvoja slične tvorevine je budila interesovanje ljudi još od antičkog doba; ipak, tek u drugoj polovini XX vjeka takva mogućnost je dobila prva oruđa (računare), čime se otvorio put za taj poduhvat.Potpomognuta napretkom moderne nauke, istraživanja na polju veštačke inteligencijese razvijaju u dva osnovna smera: psihološka i fiziološka istraživanja prirode ljudskog uma, itehnološki razvoj sve složenijih računarskih sistema.U tom smislu, pojam veštačke inteligencije se prvobitno pripisao sistemima iračunarskim programima sa sposobnostima realizovanja složenih zadataka, odnosnosimulacijama funkcionisanja ljudskog razmišljanja, iako je i dan danas, prilično daleko odcilja. U toj sferi, najvažnije oblasti istraživanja su obrada podataka, prepoznavanje modelarazličitih oblasti znanja, igre i primenjene oblasti, kao na primjer medicina. Neke oblasti današnjih istraživanja obrađivanja podataka se koncentrišu na programekoji nastoje osposobiti računar za razumevanje pisane i verbalne informacije, stvaranjerezimea, davanje odgovara na određena pitanja ili redistribuciju podataka korisnicima zainteresovanim za određene delove tih informacija. U tim programima je od suštinskogznačaja kapacitet sistema za konstruisanje gramatički korektnih rečenica i uspostavljanje vezeizmeđu reči i ideja, odnosno identifikovanje značenja. Istraživanja su pokazala da, dok je probleme strukturne logike jezika, odnosno njegove sintakse, moguće riješiti programiranjemodgovarajućih algoritama, problem značenja, ili semantika, je mnogo dublji i ide u pravcuautentične veštačke inteligencije.Osnovne tendencije danas, za razvoj sistema VI predstavljaju: razvoj ekspertskihsistema i razvoj neuronskih mreža. Ekspertski sistemi pokušavaju reprodukovati ljudskorazmišljanjene preko simbola. Neuronske mreže to rade više iz biološke perspektive(rekreiraju strukturu ljudskog mozga uz pomoć genetskih algoritama). Uprkos složenosti obasistema, rezultati su veoma daleko od stvarnog inteligentnog razmišljanja.Mnogi naučnici su skeptici prema mogućnosti razvijanja istinske VI. Funkcionisanjeljudskog razmišljanja, još uvijek nije dublje poznato, iz kog razloga će informatički dizajninteligentnih sistema, još duži vremenski period biti u suštini onesposobljen za predstavljanjetih nepoznatih i složenih procesa.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET