Razvoj 64-bitnih procesora | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Razvoj 64-bitnih procesora". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Visoka Tehnološka Škola
Šabac
Odsek: Informacione Tehnologije
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
ARHITEKTURA RAČUNARA
I OPERATIVNI SISTEMI
Tema rada: Razvoj 64-bitnih procesora
Sadržaj:
1.Objavljeno………………………………………………………………..…….4
2 . Bitovi i bajtovi i kako se oni slažu u PC-u……………………….…………....4
3. Prethodnici 64-bitnog PC procesora…………………………………………...4 4.Prvi 64-bitni procesori………………………………………………………….5
5. AMD K8……………………………………………………………………….6
6. Athlon64 i Athlon F4………………………………………………………….7
6.1 Athlon F4…………………………………………………………….…..7
6.2 Athlon64………………………………………………………………...8
7. Zakljucak……………………………………………………………………….9
8. Literatura………………………………………………………………………10
ZADATAK SEMINARSKOG RADA
Zadatak ovog seminarskog rada je obrada teme razvoja 64-bitnih procesora. U daljem radu bice objasnjen njih razvoj I funkcionalnost.
1.OBJAVLJENO
Kompanija AMD je 22. aprila 2003. predstavila svoju prvu seriju 64-bitnih procesora pod nazivom Opteron i time donekle uzdrmala tržište procesora, ali ni približno toliko kao kada su 23. septembra lansirali Athlon 64 i Athlon 64 FX procesore. Naime Opteron procesori su namenjeni serverskom tržištu, na kome 64-bitni procesori nisu nikakva novost, ali su Athlon64 i FX namenjeni desktop tržištu koje do sada nije imalo prilike da se susretne sa takvim stvarima .
2.Bitovi i bajtovi i kako se oni slažu u PC-u
Ovde ću ukratko pokušati da objasnim kako to sve funkcioniše u našim računarima.
Dakle, bit (binary digit) je najmanja količina podataka u računaru, on praktično može da sadrži samo dve vrednosti 0 i 1, gde 0 predstavlja odsustvo struje, a 1 predstavlja postojanje struje u tranzistoru. Skupina bitova čini jedan bajt, u današnjim PC računarima to je 8 bitova. Međutim procesor računara ne koristi pojedninačne bajtove, već koristi reč - slog koji je sastavljen od nekoliko bajtova. U današnjim PC-evima se koristi reč od 4 bajta, odnosno kada preračunamo od 32 bita. To znači da procesor u jednom ciklusu svoga rada može da primi u svoje registre (lokacije u samom procesoru određene da čuvaju podatke koji su u obradi, ili čekaju na obradu) istovremeno 4 bajta, recimo neka 4 broja koja treba da sabere. Jasno je da ako bi procesor mogao istovremeno da primi 8 bajtova u jednom ciklusu da bi trebalo teoretski da radi dva puta brže od onoga koji prima samo 4 bajta. To bi praktično značilo da 64-bitni procesor treba da radi dva puta brže od 32-bitnog.
Ono što je još bitno jeste koliko procesor može da adresira memorije. Naime da bi procesor mogao da pristupa memoriji i da iz nje dobija, ili u nju upisuje podatke, on mora da zna gde se nalaze te memorijske lokacije, odnosno mora da ih adresira. Procesor mora da organizuje memoriju i to čini preko adresne magistrale, koja zatim komunicira sa memorijskim kontorlerom. U zavisnosti od toga sa koliko bitova radi adresna magistrala, procesor će moći da adresira 2 na taj broj bajtova memorije. Ako recimo procesor ima 20-bitnu adresnu magistralu on će moći da adresira 220 bajtova memorije, tj 1,048,576 bajtova, odnosno da govorimo na nama razumljivom jeziku 1 megabajt memorije. Procesor koji je mogao da adresira tako veliku količinu memorije je bio Intel 8086 koji je i započeo sagu o nama poznatom i voljenom PC-u .
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET