Bluetooth | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bluetooth". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


FAKULTET: Kriminalisticko policijska akademija
Seminarski rad
Tema: “BLUETOOTH“
U Zemunu ,oktobar 2009
UVOD
BlueTooth uređaj emituje ultra-ljubičaste zrake do drugog BlueTooth uređaja i tako se odvija komunikacija koja je izvodljiva na dva načina, chat i WiFi.
BlueTooth je bežični standard pre svega namenjen nisikopotrošnim uređajima, sa kratkim dometom (od 10cm - a do 100m - a) i koji u sebi obavezno sadrže primopredajnik.
BlueTooth omogućava komunikaciju ovih uređaja ,ako su u dometu (maksimum je 100m-a), čak iako nisu u istoj prostoriji. Nemaju svi uređaji isti domet, on zavisi od klase u koju uređaj spada.
Danas kad je Bluetooth već postao standard za umrežavanje na malim daljenostima,
mogućnosti Bluetooth tehnologije su razne i teško ih je nabrojati – od originalne zamisli, povezivanje bežične slušalice sa mobilnim telefonom, preko upravljanja kompjutera uz pomoć mobilnog telefona i razmena podataka između dva mobilna telefona, pa do nalaženja partnera (toothing), kontrole zamrzivača i mikrotalasne rerne, kao i „bežičnog“ pisanja sa Bluetooth olovkom.
1. Istorijat razvoja
Bluetooth je tehnologija koja je dobila ime po Danskom kralju, Harold-u Bluetooth Gormson-u., Harold Plavozubi ujedinio je zaraćena plemena Švedske, Norveške i Danske, pa je zato i odlučeno da tehnologija dobije i ime po njemu – tehnologija koja će ljude i razne uređaje ujediniti u jedinstvenu mrežu. Logo Bluetooth tehnologije sastoji se od kombinacije slova „H“ i „B“ runskog alfabeta (početna slova imena i prezimena danskog kralja).
Ideja iz koje je potekao Bluetooth, rođena je 1994. godine kada je Ericsson Mobile Communications odlučio da ispita mogućnosti povezivanja mobilnih telefona sa njihovim dodacima preko jeftine radio veze sa malom potrošnjom struje. Ideja je bila da se u svaki uredjaj ugradi mali radio i na taj način iz upotrebe izbace kablovi.
Ovaj standard je prvo razvijan od strane firme Ericsson a kasnije je završen i izdat od strane Bluetooth Special Interest Group (SIG). Ona je formirana od vise firmi : Sony Ericsson, IBM, Intel, Toshiba i Nokia, mada su se kasnije priključile i druge kompanije.IEEE 802.15 je radna grupa koja pripada IEEE 802(specijalizovana za razvoj bežičnih PAN mreža) koja se deli u 4 grupe i grupa jedan(IEEE 802.15.1) je odgovorna za BlueTooth stadard.
Godinu dana kasnije, pravi potencijal te ideje je počeo da se kristališe. Glavna istraživanja obavljana su u Ericsson-ovim laboratorijama u Lundu, Švedska od strane dr Sven Mattissona i dr Jaap Haartsena, koji se danas i smatraju za „roditelje“ Bluetooth tehnologije. Ericsson je pre usvajanja imena Bluetooth tehnologiju nazivao „Multi-Communicator Link“ (MC Link). Originalna zamisao bila je da se poveže bežična slušalica sa mobilnim telefonom, a to što su otkrili da na isti način mogu da povežu većinu elektronskih uređaja, bila je, po njihovim rečima – srećna slučajnost.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET