Bezbednost podataka i informacija - kriptografija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bezbednost podataka i informacija - kriptografija". Rad ima 30 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRZAJ :
1. UVOD 1
2. KRIPTOGRAFSKI POJMOVI I ALGORITMI 3
3.CRYPTOOL 5
5.KRIPTOGRAFSKI ALGORITMI 8
6.SIMETRICNI MODERNI ALGORITMI 14
7.POSTUPAK PRIMENE SIMETRIČNIH MODERNIH ALGORITAMA-DES(CBC) 15
8.POSTUPAK DEŠIFROVANJA 17
9.ASIMETRIČNI ALGORITMI 18
10. PRIMENA RSA ALGORITAMA NA PRAKTIČNOM PRIMERU 22
11.HEŠ FUNKCIJA 26
12.POSTUPAK KORIŠĆRNJA MD5 ALGORITMA 27
13.ZAKLJUČAK 29
14.LITERATURA 30
1. UVOD
Kriptologija je matematički orijentisana naučna disciplina koja daje neophodnu osnovu za ostvarivanje informacione bezbednosti. Cilj ovoga rada je dvojak: (i) da ukaže na kritičnu ulogu
kriptologije kroz ilustrativne primere vezane za GSM sistem mobilne telefonije i (ii) da ilustrativno ukaže na rezultate iz oblasti kriptologije ostvarene u Matematičkom
institutu SANU koje ovu instituciju svrstavaju u red međunarodno priznatih partnera za rešavanje problema informacione bezbednosti.
Kriptografski mehanizmi se realizuju u kriptosistemima. Kriptosistem čine: jedan ili više algoritama šifrovanja,
jedan ili više ključeva, sistem upravljanja ključevima, tekst poruke koji se predaje, algoritmi randomizacije i
pripreme teksta za rad sa algoritmima šifrovanja I šifrovani tekst. Kriptosistemi mogu biti realizovani hardverski, softverski i hardversko-softverski. Konkretna softverska realizacija kriptosistema se naziva kriptopaket.
Osnovna obeležja kriptosistema su:
 relativna bezbednost prenosa informacija (npr.
šifrovanje i lozinka)
 postojanje nekakve tajne (poznata učesnicima, a
nepoznata protivniku – npr. ključ) i
 u slučaju asimetričnih kriptosistema, bezbednost je
osigurana postojanjem treće poverljive strane (TTP
- third trusted party)
Kriptotehnologije su bazne metode transformacija informacija sa kojima raspolaže savremena kriptografija.
U savremenoj kriptografiji razmatraniju se samo kriptotehnike koji se realizuju pomoću kompjutera5. Pomoću njih se grade postojeći kriptografski, odnosno informacioni sistema [5]. Ilustrativna klasifikacija osnovnih kriptografskih alata data je na slici 26. Osnovne kriptotehnologije, na osnovu kojih se formiraju kriptoalgoritmi i kriptografski protokoli su:
 algoritmi šifrovanja (simetrični i asimetrični),
 izračunavanje heš-funkcije,
 generisanje elektronskog-digitalnog potpisa i
 generisanje nizova pseudo-slučajnih brojeva
2. KRIPTOGRAFSKI POJMOVI I ALGORITMI
Šifrovanje (engl. encryption) obuhvata matematičke postupke modifikacije podataka takve da šifrovane podatke mogu pročitati samo korisnici sa odgovarajućim ključem.
Dešifrovanje (engl. decryption) je obrnut proces: šifrovani podaci se pomoću ključa transformišu u originalnu poruku ili datoteku.
Nulta šifra (engl. null cipher) – u lingvističkoj stenografiji - za skrivanje informacija uz pomoć nekog skupa pravila (na primer: „čitaj svaku četvrtu reč“ ili „čitaj svaki treći znak u svakoj drugoj reči“).
LSB supstitucija – metoda sakrivanja informacije u okviru neke slike, audio ili video datoteke.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET