Baze podataka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Baze podataka". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET UNION U BEOGRADU
SEMINARSKI RAD
PREDMET: PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH
SISTEMA
TEMA: BAZE PODATAKA
Beograd, jun 2012.
SADRŽAJ:
1. Uvod ......................................................................................................... 2
2. Baza podataka .......................................................................................... 3
3. Modeli baza podataka ............................................................................... 7
4. Objekti baza podataka u Accessu ............................................................. 8
5. Rad sa bazama podataka u Accessu ....................................................... 13
6. Zaključak ................................................................................................... 15
7. Literatura .................................................................................................. 16
1. UVOD
Najranija poznata upotreba termina baza podataka potiče iz 1963. godine, a kao jedinstvena reč postala je u ranim ‘70 – im godinama, u Evropi. Prvi sistemi upravljanja baze podataka razvili su se ’60 – ih godina, kao što je pomenuto. Začetnik u tom polju je bio Charles Bachman. Bachmanovi rani radovi pokazuju da je njegov cilj bio stvaranje delotvorne upotrebe novih uređaja, jer se do tada obrada podataka temeljila na bušenim karticama i magnetskoj traci, pa je tako serijska obrada bila dominanta aktivnost. Dva ključna modela su se pojavila u to vreme. CODASYL je razvio mrežni model baziran na Bachmanovim idejama, te se hijerahjiski model koristio u sistemu koji je razvio North American Rockwell, a kojeg je kasnije prihvatio IBM.
Pre svega, treba pomenuti da je bila ručna obrada podataka. Zatim, pojavom PS dolazi se do klasične obrade podataka gde se svaki poslovni informacioni sistem sastoji iz funkcionalnih jedinica, a svaka funkcionalna jedinica ima posebnu obradu podataka. Daljim razvitkom tehnologije dolazi se do baze podataka koja predstavlja najsloženiji oblik strukture baze podataka i koriste je svi procesi.
Prve primene mašina za računanje su ustvari bile implementacije jednostavnih baza podataka. Među mašinama za računanje treba istaći kalkulator Blaise Pascala. Godine 1884. Herman Holerith je prijavio patent – sistem za automatsku obradu podataka o popisu stanovništva u SAD – u. Podaci na bušenim karticama su ručno ubacivani u uređaj za očitavanje, a obrada se odnosila na prebrojavanje. Programiranje se odnosilo na izbor vrste prebrojavanja, a radilo ručnim prespajanjem kontakata. Dotadašnja obrada podataka popisa trajala je 10 – ak godina, a sa Holerithovim izumom vreme obrade bilo je smanjeno na šest nedelja. Tako je popis stanovništva iz 1890. godine bio prva automatizovana baza podataka, koja se u suštini sastojala od hiljada kutija punih bušenih kartica. Od Holerithove kompanije nastao je današnji IBM.
U godinama nakon Drugog svetskog rata, u kompanijama i vladinim institucijama počeli su se pojavljivati primitivni elektronski računari. Oni su se često koristili upravo za jednostavne linearne baze podataka, najčešće za računovodstvo. Ipak, vrlo brzo, bogati kupci su počeli da zahtevaju više od njihovih ekstremno skupih mašina. Sve je to vodilo do ranih relacionih baza podataka. Zanimljivo, ove rane aplikacije su nastavile da koriste Holerithove bušene kartice, neznatno modifikovane u odnosu na orifinalni dizajn. Nefleksibilnost polja iste dužine, baze podataka pokretane 80 kolonskim bušenim karticama, učinile su rane računare metom napada i šala i potpunom misterijom za običnog čoveka.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET