Tehnološki postupak mlevenja pšenice | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tehnološki postupak mlevenja pšenice". Rad ima 32 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

PREHRAMBENO HEMIJSKA ŠKOLA NIŠ
2010
MATURSKI RAD
TEMA:
TEHNOLOŠKI POSTUPAK MLEVENJA PŠENICE
SADRŽAJ:
Uvod ( Žita ).........................................................................................................................3
Skladištenje..........................................................................................................................7
Aspiracija.............................................................................................................................11
Mlevenje pšenice.................................................................................................................16
Komponovanje i mešanje tipskih brašna.........................................................................29
Odeljenje za mešanje i pakovanje brašna........................................................................31
Zaključak............................................................................................................................31
Korišćena literatura...........................................................................................................32
UVOD ( ŽITA )
Zbog hemijskog sastava, relativno jednostavne prerade i mogućnosti dugotrajnog čuvanja, žita imaju dominantnu ulogu u ishrani stanovništva svih zemalja sveta. Učestvuju u ishrani ljudi, u zavisnosti od životnog standarda, sa 25 do 80%. Pored toga žita se koriste i kao stočna hrana. U nerazvijenim zemljama žita čine dominantan izvor energije potreban za život i rad ljudi. U razvijenim zemljama, gde se prioritet u ishrani daje belančevinama životinjskog porekla, žita su bila samo dopuna hrani. Pojačanim interesovanjem za makrobiotičku ish ranu u razvijenim zemljama žita ponovo postaju značajan sastojak ishrane stanovništva.
Žita ili cerealiae, u botaničkom smislu, pripadaju familiji trava – Gramineae. Za ljudsku i stočnu hranu koriste se sledeći rodov i žita: pšenica – Triticum, raž – Secale, ječam – Hordeum, ovas – Avena, kukuruz – Zea mays, proso – Panicum i pirinač – Oryza. Za ljudsku ishranu se koristi i heljda čiji je sastav sličan žitima i koja spada u familiju troskotnica ili Polygonaceae.
Žita se na osnovu morfoloških i bioloških osobina dele na:
Bela, ili prava, ili strna žita ( pšenica, raž, ječam i ovas )
Prosolika žita ( kukuruz, proso, pirinač i sirak )
Prema načinu upotrebe za ljudsku ishranu, žita se dele i na sledeći način:
Žita koja se koriste za proizvodnju hleba, tzv. Hlebna žita ( pšenica i raž ) i
Žita koja se koriste u obliku krupica za spravljenje raznih kaša ( pirinač, kukurz, ječam – grešla, ovas, proso i sirak ).
Od svih žita pšenica ima najveću primenu u ljudskoj ishrani, što je i razlog da zauzima vodeće mesto u svetskoj proizvodnji žita.
Slika 1.Žita
U našoj zemlji pšenica se seje u jesen u oktobru mesecu ( tačnije od 5.oktobra do 1.novembra ), a ubira – žanje kada se sadržaj vode u zrnu smanji ispod 25% ( najčešće krajem juna i do polovine jula meseca ).
Slika 2. Gajenje pšenice
Slika 3 . Kombajn
Nakon žetve pšenično zrno se transportuje do mlina, a na zemljištu ostaje stranjika ( delovi stabljike koji vire iz zemlje ), slama ( nadzemni deo biljke nakon istresanja pšeničnog zrna ) i nešto prosutog zrna ( teorijski 2% a u praksi i do 5% ).
Transport zrna od njive do mlina obavlja se u rasutom stanju ( društveni sektor ) ili se zrno transportuje upakovano u džakove ( privatan sektor ).
Transport pšenice, jednim od prethodno pomenutih saobraćajnih sredstava, završava se ispred kapije mlin. U tom trenutku obavlja se klasična trgovina dovezenom robom.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET